Veliki pesnik, prozaist, kompozitor i scenarist, kao zaveštanje ostavio je ljubiteljima poetske reči nekoliko knjiga poezije, zbirki pripovedaka, romana, ekranizovanih scenarija i pozorišnih komada. Po mišljenju onih koji su ga poznavali i pratili njegov književni rad, Okudžava je posedovao izuzetan dar za melodiju i inteligentnu liriku, zbog čega je njegovo ime postalo odrednica a on sam jedan od osnivača tzv. žanra umetničke pesme.
Njegove su se pesme šezdesetih godina širile Sovjetskim Savezom, slušane su sa magnetofonskih traka u stanovima, pevale se uz gitaru na gradilištima i u vozovima. Govorilo se da su te pesme pune dobrote, hrabrosti i lepote, ali i ironije i smisla za humor. Stihovi o ratnom iskustvu, ispričani iz ugla sedamnaestogodišnjeg dobrovoljca, baš kao i oni posvećeni najtananijim osećanjima ljubavi prema ženi ili molitvi upućenoj bogu, imale su snažan efekat na slušaoce.
Bulat Okudžava
© Sputnik
Kada je 1997. godine preminuo, Bulat Okudžava oplakivan je onako kako to zaslužuju najviši predstavnici ruske kulture. Ovaj po ocu Gruzijac, a po majci Jermenin, imao je veoma teško detinjstvo i mladost: deo porodice nestao je u Staljinovim čistkama, majka je dve decenije provela u logoru, a on sam teško je ranjen u borbama sa Nemcima. Teskoba i nesreće ratnih dana nisu ga međutim sprečile da odloži gitaru i prestane da piše pesme. Kada je krajem pedesetih prvi put u društvu svojih prijatelja otpevao jednu svoju pesmu uz pratnju gitare, postalo je jasno da su ljudi prezasićeni zvaničnim socrealizmom i žedni novih reči i novog zvuka. Okudžavine pesme su se tako gotovo preko noći raširile po Moskvi i celom SSSR-u, bez obzira što nisu bile snimljene ni javno izvođene.
„Odjednom se pojavio čovek koji je pokazao u svojim pesmama da je sve o čemu naši ljudi govore u kuhinji, u uskom krugu ili misle u vreme nesanice –veoma, veoma značajno.“
Prva knjiga Bulata Okudžave na srpskom jeziku bila je zbirka stihova „Ogledalo“, izbor iz poezije nastale u periodu od 50-ih do 90-ih godina prošlog veka. U prevodu Mihaila B. Đakovića, knjigu je dvojezično objavila kuća "Paideia".
Autor „Ponoćnog trolejbusa“ i „Molitve za Fransoa Vijona“ bio je gost Beograda i prijatelj velikih srpskih pesnika, poput Stevana Raičkovića. Vlasnik Ordena Otadžbinskog rata prvog stepena, Ordena prijateljstva naroda, Medalje Žukova i mnogih drugih visokih državnih i književnih priznanja, Bulat Okudžava ostaje pre svega umetnik, jedan od retkih koji je - spajajući ruski folklor i francusku šansonu, bunt i tananu liriku - svoj dar pretočio u stihove poslavši jedinstvenu i neprolaznu poruku ljubavi upućenu svetu i čoveku.