NASA prati i katalogizuje većinu potencijalno opasnih asteroida, odnosno objekata koji mogu da se približe na manje od 45 miliona kilometara do Zemljine orbite. Međutim, kada se asteroid promera 100 metara, poznat kao 2019 OK, „prišunjao“ Zemlji, a otkriven je 24 sata pre nego što je prišao na udaljenost od samo 70.000 kilometara (što je šest puta manje nego do Meseca), naučnici su se zapitali kako je to moguće.
Grupa naučnika došla je do odgovora, tvrdeći da sistem za nadzor, koji se sastoji od više kompjuterizovanih teleskopa, ima „mrtvi ugao“ na istočnom delu neba tokom noći, navodi se u studiji objavljenoj u naučnom časopisu „Ikarus“.
Zbog anomalija u Zemljinoj eliptičnoj orbiti oko Sunca i planetarne rotacije ka istoku, neki objekti u svemiru mogu da izgledaju stacionarni kada se posmatraju kroz teleskop.
Uobičajeno, objekti koji su blizu Zemlje vide se kako se kreću ka zapadu, ali gotovo polovina njih koja prilazi planeti sa istoka može da dođe u taj „mrtav ugao“ i da ne bude primećen dug period vremena, navode naučnici.
Kompjuterizovani sistem teleskopa za nadzor ignoriše stacionarne objekte, kako ga ne bi „zbunjivala“ pojedina nebeska tela. Međutim, taj slučaj je doveo do toga da asteroid 2019 OK ostane neprimećen, umesto da ga teleskopi primete mesec dana pre nego što se približio Zemlji. Naučnici navode da će taj deo neba, koji je u „mrtvom uglu“, morati da bude posebno osmatran.
„Istraživači treba da obrate posebnu pažnju tokom osmatranja tog dela neba i da agresivno prate nove objekte koji se sporo kreću“, navodi se u studiji.
Takođe, preporučuju i da sistem teleskopa bude unapređen kako bi se izbegao ovaj negativni efekat.