Najveći rast u potražnji za električnom energijom zabeležen je prošle godine, zbog čega je dolazilo do nestašica u glavnim ekonomijama i istorijski visokog skoka cena i rekordnih emisija zagađenja, navode iz Međunarodne agencije za energiju (IEA), prenosi Gardijan.
U godišnjem izveštaju IEA navodi se da bi takva situacija mogla da potraje naredne tri godine, sa ozbiljnim posledicama po potrošače i ekonomije, ukoliko ne dođe do brzih strukturnih promena u proizvodnji.
„Oštri skokovi cena struje u poslednje vreme napravili su probleme za mnoga domaćinstva i firme širom sveta i postoji opasnost da budu pokretač društvenih i političkih tenziija“, navodi izvršni direktor IEA Fatih Birol.
Globalna cena struje porasla je za 6 odsto u 2021. usled ekonomskog oporavka posle pandemijske recesione 2020. To je najveći rast cene od 2010, kada je struja poskupela usled oporavka posle svetske ekonomske krize iz 2008.
Ne samo da je cena struje zabeležila istorijski skok, već je i potražnja bila najveća u istoriji, sa čak 1.500 teravatsati, što je najviše do sada zabeleženo.
Tako se i Velika Britanija suočila sa energetskom krizom, jer su cene struje dostigle rekordne iznose, budući da ta država polovinu struje dobija iz elektrana na gas, čija je cena takođe skočila, navodi Gardijan.
Globalna jagma za strujom dovela je do rekordnog zagađenja, jer se pojedine ekonomije vraćaju jeftinijim izvorima proizvodnje, termoelektranama na ugalj.
Zato iz IEA pozivaju na „veće investicije u tehnologije sa manjom emisijom štetnih gasova, uključujući i obnovljive izvore, energetski efikasne izvore, kao i nuklearnu energiju“.
Izveštaj IEA navodi da je proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije povećana za šest odsto u 2021, ali to nije bilo dovoljno da se održi trka sa ubrzanom tražnjom.
Proizvodnja struje na ugalj porasla je devet odsto, na gas dva odsto, a na nuklearnu energiju 3,5 odsto.
Fatih Birol navodi da je porasla i emisija ugljen-dioksida prilikom proizvodnje energije za sedam odsto.