Poslednjeg dana prošle godine, Branimir Džoni Štulić je, umesto novogodišnje čestitke svim obožavaocima širom bivše SFRJ, na svom Jutjub kanalu objavio novi, dupli album „Splet“ sa 28 kompozicija.
Vest je širom „regiona“ dočekana sa oduševljenjem, da bi posle nekoliko dana usledilo otrežnjenje od novogodišnjeg mamurluka. Usledile su kritike na račun legende jugoslovesnkog roka, od onih čisto tehničke priredbe da je zvuk „gori nego na demo snimcima“ do toga da sve što radi poslednjih godina nije ni bleda senka onoga što je uradio sa Azrom.
Kritike iz promašene pozicije
Pisac, novinar i prevodilac Muharem Bazdulj kaže za Sputnjik da mu se dopada „Splet“ i dodaje da je Štulićev fan koji ne može biti objektivan prema njegovom radu.
„Kao što mi se dopada svaki film Vudija Alena ili svaka knjiga Pola Ostera, ja i u novom Džonijevom albumu nalazim mnoge stvari koje su fanovske. Na novom albumu nema novosti i iznenađenja ali opet ima tu nekih bljeskova kakve prethodno nismo videli i meni se sviđa na nivou nadopunjavanja nečega što smo prethodno videli“, ističe Bazdulj.
Kritike na Štulićev račun zbog novog albuma su mu čudne.
„To je kao da kritikuješ pisca jer mu je izdavač našao lošeg štampara, nije dobar uvez pa stranice ispadaju iz knjige, ili nije dobar otisak pa se ona tinta ili farba posipa. Oni kritikuju tehničku obradu teme a ne, što bi se reklo, njegovu umetničku viziju a to meni govori da njihova kritika polazi iz pogrešne pozicije“, ocenjuje naš sagovornik.
Džoni dosledan sebi: Više voli Himza Polovinu nego Lajbah
Sve što Džoni Štulić radi poslednjih nedelja je savršeno dosledno sa njegovom poetikom „unazad 30, 40 ili 50 godina“, smatra Bazdulj. Kad je početkom devedesetih gostovao u Sarajevu na Omladinskom programu kod Saše Savića tad je rekao da više voli Himza Polovinu od Lajbaha, podseća naš sagovornik.
Sve što Štulić radi od odlaska u emigraciju, u stvari je, nastavak njegovog naslanjanja na balkanski narodni melos i sve ono iz čega izvire ime grupe Azra – a to je prevod Hajneove pesme kog je uradio Safet beg Bašagić.
„Ovo što Džoni sada radi nisu vrhunci njegovog opusa, ali su takođe stvari koje su potpuno dosledan nastavak onoga što je prethodno radio. U tom smislu mislim da je svaka kritika koja kaže da on na taj način izneverava sebe, odnosno da se odriče svog prethodnog stvaralaštva, potpuno promašena“, zaključio je Bazdulj.