Kako se navodi na sajtu Odbora, dokument je nazvan Akt o zaštiti suvereniteta Ukrajine.
„Potrebne su sankcije protiv zvaničnika, uključujući predsednika Putina, premijera, ministra spoljnih poslova, ministra odbrane, načelnika Generalštaba Oružanih snaga i komandanata različitih rodova oružanih snaga“, navodi se u nacrtu.
Osim toga, senatori su predložili da se zabrane transakcije sa primarnim i sekundarnim državnim dugom Rusije, kao i da se uvedu ograničenja za najmanje tri od predloženih finansijskih institucija: „Sberbank“, „VTB“, „Gasprombank“, „VEB.RF“, „Ruski fond za direktne investicije“, „Moskovska kreditna banka“, „Alfa banka“, „Rosseljhozbank“, „FK Otkritie“, „Promsvjazbank“, „Sovkombank“ i „Transkapitalbank“.
U drugoj tački predlažu se sankcije „vršiocima specijalizovanih usluga za razmenu finansijskih poruka (npr. SVIFT)“.
Nacrtom se takođe predviđa dodela dodatne hitne pomoći Kijevu u iznosu od 500 miliona dolara u fiskalnoj 2022. ako se situacija pogorša.
Kako se navodi, ovaj predlog zakona „šalje jasan signal” o spremnosti SAD da postignu „razorne posledice“ po rusku ekonomiju u slučaju eskalacije situacije oko Ukrajine.
Ranije je „Vašington post“, pozivajući se na predstavnika Saveta za nacionalnu bezbednost pisao da je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena podržala ovaj predlog zakona.
Vašington je više puta izjavljivao da priprema neke „neviđene“ sankcija Rusiji, koje će biti uvedene ukoliko počne vojni sukob između Moskve i Kijeva. O tome su govorili potpredsednica Kamala Haris, državni sekretar Entoni Blinken i njegova zamenica Viktorija Nuland.
Podsetimo, ukrajinske vlasti, ali i brojni zapadni političari, u poslednje vreme često spominju mogućnost ruske ofanzive na Ukrajinu iako Moskva kategorički odbacuje sve optužbe tvrdeći da Rusija ne namerava nikoga da napadne.