„Nekoliko zemalja koje su bile deo bivše Jugoslavije jasno je reklo da se Jugoslavija nije raspala zbog NATO-a. Postojali su unutrašnji razlozi. NATO je tamo došao mnogo kasnije pod mandatom UN da bi zaustavio nasilje u Bosni i Hercegovini“, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu posle sastanka Saveta Rusija-NATO.
On je istakao da se sličnog stava drže i bivše republike Jugoslavije – Crna Gora, Hrvatska i Slovenija.
„Izjave da NATO prekraja granice u Evropi su pogrešne“, nastavio je on, ponovivši da su „upravo unutrašnji sukobi u Jugoslaviji doveli do njenog raspada“.
Alijansa je, prema rečima generalnog sekretara, tamo ušla da bi zaštitila ljude. Istovremeno, Stoltenberg je podsetio na tragediju u bosanskoj Srebrenici.
Odgovarajući na pitanje o intervenciji NATO-a u Libiji, on je rekao: „Mi smo delovali pod jasnim mandatom UN. Pre svega, to je bila inicijativa Evropske unije. I nakon nekog vremena, evropski saveznici su tražili pomoć NATO-a. A onda je krenula operacija Alijanse. Ali pod mandatom UN“.
U Briselu je u sredu završena sednica Saveta Rusija-NATO. Na čelu ruske delegacije je zamenik šefa diplomatije Rusije Aleksandar Gruško koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.
Sa druge strane, Alijansu na pregovorima predstavljaju stalni predstavnici 30 država-članica NATO-a, generalni sekretar Jens Stoltenberg i zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman.
Sastanak u Briselu je nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj.
Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.