Kompanija „Vorner čapel mjuzik“ saopštila je u ponedeljak da je otkupila autorska prava opusa Dejvida Bouvija.
„Istorijski ugovor obuhvata celokupno Bovijevo delo, od prvog albuma iz 1967. 'David Bowie' do poslednjeg posthumnog albuma 'Toy' izdatog u novembru 2021. godine“, navela je kompanija.
Zaostavština vredna 250 miliona dolara
Dodaje se da kupljeno 26 Bouvijevih albuma, kao i nekoliko stotina pesama među kojima su čuvene „Space Oddity“, „Ziggy Stardust“, „Heroes“ i „Let's Dance“.
Kompanija nije navela tačan iznos ugovora, ali mediji u SAD navode da je kupovina autorskih prava vredna više od 250 miliona dolara.
Bouvi je preminuo 10. januara 2016. od raka jetre. Svoj poslednji album „Black Star“ izdao je dva dana pre smrti, 8. januara na svoj 69. rođendan. Smatra se da je taj album bio njegov oproštajni poklon obožavaocima.
Vanzemaljac koji je pao na Zemlju
Bouvi je rođen 1947. u Brikstonu, u južnom Londonu. Pripada generaciji „Britanske invazije“, kulturnog fenomena iz sredine šezdesetih kad su britanski pop i rok muzičari osvojili ne samo ostrvo i Evropu, nego su počeli da dominiraju i američkim listama.
Bouvijeva svetska slava, međutim, došla je tek kasnije, početkom sedamdesetih. Tokom šezdesetih bio je relativno nepoznat sa svega jednim pristojnim hitom „Space Oddity“ iz 1969. godine.
Početkom sedamdesetih postaje jedna od najvećih svetskih rok zvezda i taj će status zadržati do kraja života. Najznačajniji album „The Rise and The Fall of Ziggy Stardust and The Spiders From Mars“ objavljuje 1972. Reč je o konceptualnom albumu sa pričom o vanzemaljcu koji je pao na Zemlju, postao megazvezda a na kraju ga ubiju obožavaoci.
Kameleon – muzičar, glumac, modna ikona
Bio je slavan ne samo kao muzičar već i kao modna ikona, što bi se danas reklo – trendseter, a ostvario je i značajnu glumačku karijeru. Njegovi najpoznatiji filmovi su „Čovek koji je pao na zemlju“, „Srećan Božić mister Lorens“, „Glad za krvlju“, „Baskijat“ u kome je glumio svog prijatelja Endija Vorhola i „Prestiž“ gde se pojavio kao Nikola Tesla.
Jedan je od retkih iz sveta šoubiznisa kog slava nije uljulkala a nemirni duh vodio ga je ka stalnim promenama i zvuka i imidža, zbog čega je bio poznat kao „najveći rok kameleon“. Iako je bio jedan od najkomercijalnijih rok autora menjao je zvuk iz albuma u album, ne libeći se da eksperimentiše sa avangardom, neslušljivom prosečnom konzumentu „lakih nota“.
Tako su se u njegovoj diskografiji našli klasični pop albumi poput „Let's Dance“ s početka osamdesetih i avangardni, gotovo neslušljivi „Lodger“ s kraja sedamdesetih koji je ipak stigao do četvrtog mesta britanske liste. A tako se menjao do kraja poluvekovne karijere.
Nikad vitez
Njegov uticaj na muzičare koji su se posle njega pojavili je nemeljiv. Postoji škola mišljenja među rok kritičarima koja tvrdi da je celokupna britanska pop-rok scena od sredine sedamdesetih – polemika sa (uzorom) Dejvidom Bouvijem.
Za razliku od „vitezova“ svoje generacije Mika Džegera ili Pola Makartnija, Bouvi je svojevremeno odbio plemićku titulu koju mu je dodelila kraljica Elizabeta. „Nisam se zbog toga bavio muzikom“, bio je Bouvijev komentar na odbijanje ukazanu mu čast.
Korporacija uzvraća udarac postmodernom Robinu Hudu
Iako skromnog, radničkog porekla, bio je vešt i sa vođenjem finansija a jedno vreme bio je bogatiji i od Pola Makartnija. Finansijski potez po kom se upisao u istoriju bankarstva izveo je 1997. godine kad je za oko 50 miliona dolara unapred prodao tantijeme od autorskih prava za narednih deset godina.
Unapred je inkasirao novac koji bi čekao godinama, dok su investitori, uglavnom bankari pohrlili da kupe akcije računajući na priliv od njegovih hitova. Međutim, nije ispalo kako su investitori računali da će biti a Bouvi je poput nekog postmodernog Robin Huda „opljačkao bogate“ da bi udelio (siromašnom) sebi. Kako bilo, korporacije, koje su u pravilu uvek na dobitku, ostale su kratkih rukava u ovoj transakciji sa „dečakom iz Brikstona“.
Otuda, kupovina Bouvijevih autorskih prava mogla bi se posmatrati i kao kompenzacija za propali biznis od pre dve i po decenije. Pet godina posle Bouvijeve smrti, izmenila se planeta, biznis i šou biznis, ali ono što ostaje je neprolazno Bouvijevo delo. Pitanje je samo hoće li se „namiriti“ „Vorner čapel mjuzik“ ili će Bouvi i posthumno biti postmoderni Robin Hud u svetu finansijskog kapitala.