Najgore bi bilo da probudimo kolektivnu frustraciju srpske inferiornosti zato što Novak Đoković „nije imao“ sve papire da zadovolji kafkijanski totalitarne norme gotovo zastrašujuće izobličene Australije.
Najgore bi bilo da Srbi uđu masovno u mračne lavirinte teorija zavere jer je prvom teniseru sveta prizemnom činovničkom zavrzlamom i jeftinim politikantstvom zabranjen ulaz u državu koja već dve godine drži u skoro totalnom karantinu svoje građane i šamara i prebija one koji ne nose masku.
Najgore bi bilo da javno i ofirno izbacimo podsvesni osećaj da se drama u Melburnu odvija samo zato što postoji neki tajni i unapred skovani plan da se najbolji teniser svih vremena kazni i uništi, i da ne uzme famozni 21. grend slem, jer dolazi iz Srbije.
Najgore bi bilo da u naše lomove i duboko usađene vrednosne i političke bitke sa velikim delom Zapadnog sveta, uvučemo ponosnog šampiona koji je već taj nepravedni svet ubedljivo pobedio.
Najgore bi bilo da našim istorijskim porazima, umesto herojskim podvizima, počnemo da „branimo“ najveće trijumfe Srbina koji je uzdignute glave pobeđivao sve bitke i uzimao sve trofeje.
Najgore bi bilo da našim tradicionalnim podelama, tučama i svađama, guramo sada i svesrpskog heroja Novaka u tu jamu neprirodnih nacionalnih raskola.
Najgore bi bilo da velikog i nepobedivog Đokovića poistovećujemo sa srpskim borbama koje smo nepravedno izgubili, jer nam je sudija ili istorijski vihor dodelio ulogu poraženog.
Najgore bi bilo da odustanemo, da se predamo i da vrelom glavom i ustreptalim nervima okrivimo ceo svet i pre nego što je meč zvanično završen, i pre nego što je cervirana poslednja loptica u Melburnu.
Najgore bi bilo da budemo ono od čega nas je izlečio upravo Novak Đoković.
Tamničenjem Novaka u sobici na aerodromu u Melburnu, sudar dva zaraćena sveta — nadglobalnog sistema normi kojim se ratuje protiv virusa korona i iskonske ljudske potrebe za slobodom — dostigao je kulminaciju.
Tamničenjem prvog reketa sveta svih vremena poslata je paradigmatična slika nove nenormalnosti posle čega, kako se god završi slučaj, više ništa u svetskoj percepciji neće biti isto.
Ali, sada je važno da verujemo u Novaka da će pobediti šta god da se desi u australijskom sudu u ponedeljak i kakva god da bude odluka o njegovom učešću na grend slem turniru.
Važno je da verujemo da će naš pobednik i ovoga puta izaći ponosan i čestit, nasmejan i duhovit, vedar i širokogrud, radostan i velikodušan.
Važno je da ne pokleknemo usred njegovog velikog ličnog iskušenja i dramatičnog meča protiv do sada nepoznatog neprijatelja.
Važno je da budemo uz njega strpljivo i da čekamo tu njegovu čuvenu meč loptu. Koju smo uvek stojički dočekali.
Posle koje dolazi novo doba, nove velike bitke i — velika radost.