Guiljaem Gronof, naučnik iz NASA Lengli istraživačkog centra, čija je uža specijalnost „curenje“ atmosfere kaže da se planete formiraju akrecijom, astrofizičkom pojavom kada se svemirska prašina sudara i formira veće mase. Kada se Zemlja formirala pre 4,5 milijarde godina, mali nivo akrecije je nastavljen u formi meteora i meteorita koji dodaju masu našoj planeti, kaže Gronof.
Međutim, kada se planeta formira, nastaje drugi proces: disipacija atmosfere ili „curenje“ u svemir. Taj proces radi na sličan način kao isparavanje, tako što atomi vodonika, kiseonika i helijuma apsorbuju dovoljno Sunčeve energije da „pobegnu“ iz atmosfere.
Gronof objašnjava da je procena kako na Zemlju padne oko 16.500 tona svemirskog materijala godišnje. Sa druge strane, na osnovu satelitskih snimaka, procena je da iz atmosfere svake godine „iscuri“ oko 82.700 tona, kaže Gronof.
„To zvuči kao mnogo, ali je u kontekstu cele planete veoma malo. Ako bi Zemlja gubila 60.000 tona atmosfere godišnje, bilo bi potrebno pet milijardi godina da je potpuno izgubi, i to ako nema načina da je nadoknađuje“, objašnjava stručnjak NASA.
On kaže i da prirodni procesi u okeanu, ali i oni kao što su erupcije vulkana, nadoknađuju jedan deo izgubljenih gasova iz atmosfere.
„Kada se to uzme u obzir, bilo bi potrebno oko 15 hiljada milijardi godina da atmosfera u potpunosti nestane“, kaže Gronof.
To je 100 puta duže nego što je životni vek koji se daje našoj planeti, budući da naučnici smatraju kako će za pet milijardi godina ona postati nenastanjiva, jer će se Sunce pretvoriti u crvenog džina, piše Lajvsajens.