Kineska legenda
Prema Bibliji, nekoliko vekova nakon stvaranja sveta počeo je da „raste broj ljudi na zemlji, rodile su im se kćeri. Tada su sinovi Božji (anđeli) videli da su kćeri lepe i uzeli ih za žene“. Gospod je bio ljut i odlučio je da istrebi čovečanstvo i sve živo na Zemlji.
Bog je pomilovao samo pravednika Noja i njegovu porodicu. Rekao mu je da sagradi barku i da sa sobom ponese od svake vrste par. Nakon toga je počela snažna kiša koja je trajala 40 dana. Voda se podigla više od najviših planina. Svi su poginuli osim onih koji su bili u Nojevoj barci.
To je najpoznatija priča. Ipak, kako su pojasnili naučnici, to nije jedina priča. Mit o Potopu je poznat kod velikog broja naroda od Japana do Bliskog istoka, u Africi i Americi. Mada, nije poznato čije se predanje pojavilo ranije i da li se kataklizma dogodila.
Naučnici su pre nekoliko godina saopštili da korene velike nesreće treba tražiti u kineskim predanjima. U jednom predanju se govori da je zemlju zahvatilo veliko nevreme koje se činilo da će potopiti celu Kinu. Međutim, mudri vladar Juj, koji je zaista i postojao, obuzdao je stihiju pomoću magije.
Ekolog Cinlun U sa Pekinškog univerziteta i njegove kolege su 2016. godine našli neočekivanu potvrdu da je legenda realna. Oni su proučavali naslage stena u klisuri Cziši na zapadu Kine, kroz koju teče poznata reka Huanghe (Žuta reka). Njihovu pažnju su privukli neobični po svojoj formi nanosi šljunka i peska koji potvrđuju da su tuda prošli veliki potoci vode.
Po mišljenju naučnika, razlog te pojave bi moglo biti veliko klizište koje je blokiralo reku Huanghe i pretvorilo se u veliku prirodnu branu visine 200 metara. Formirao se rezervoar, a okolina je potpuno poplavljena.
„Kao posledica toga nivo reke Huanghe je veoma brzo porastao za 38 metara, a širina je nekoliko puta povećana. Svake sekunde reka je izbacivala više od 500 hiljada kubnih metara vode iznad norme“, objašnjava Deril Grendžer, jedan od istraživača.
Međutim, ta katastrofa se dogodila pre oko 4.000 godina, a većina predanja o velikom Potopu se pojavila mnogo ranije.
Glinene tablice
Mit o Nojevoj barci nije najstariji. Krajem XIX veka engleski arheolog Džordž Smit je na teritoriji savremenog Iraka pronašao glinene tablice sa opisom velike katastrofe, koji je veoma ličio na biblijske priče.
Prema legendi, bogovi su se naljutili na ljude zbog nepravde i poslali kao kaznu potop. Kiša je padala danima. Jedino se spasio pobožni Ziusudra, car grada Šurupaka, jer su ga božanstva upozorila na potop.
Tokom XX veka u mnogim rejonima Bliskog istoka arheolozi su pronalazili natpise sa raznim varijantama predanja i shvatili su da su upravo sa njih prepisali priču o Noju.
Pored toga, naučnici su pronašli i materijalne dokaze kataklizme. Na mestu starog grada Šupaka došli su do sloja koji se u potpunosti sastoji od mulja i gline. Ispod njega su ležali artefakti stari pet hiljada godina što je ukazalo da je ta lokacija potopljena.
Naučnici su pretpostavili da je tada u Međurečju (Mesopotamiji) došlo do velike poplave. U početku je sve bilo pod vodom, a kada se stihija povukla, gradovi i sela su bili prekriveni debelim slojem mulja i gline.
Činilo se da se sve poklapa. Međutim, postoji i ta činjenica – izlivanje reka se redovno događa. Međutim, ni jedno izlivanje reke se ne može uporediti sa Potopom. Legendu je mogla da stvori samo kataklizma velikih razmera.
Crnomorska poplava
Rešenje su pronašli geolozi Vilijam Rajan i Volter Pitmen sa Kolumbijskog univerziteta. Oni su izučili „klimatski letopis Zemlje“ – sedimente leda na Grenlandu. Došli su do zaključka da je pre 10 hiljada godina nivo svetskih okeana značajno porastao.
U katastrofi je najviše nastradala obala Crnog mora. Tada je ono bilo kao jezero, moreuz Bosfor nije postojao, umesto njega je bila granitna ploča. Dok se slatka voda nalazila na 150 metara niže od nivoa svetskog okeana.
Pre oko 7,5 hiljada godina lednici koji su se topili su podigli nivo Sredozemnog mora. U rejonu moreuza se obrazovao veliki vodopad koji je bio kao 200 Nijagarinih vodopada i tekao je 300 dana zaredom.
Novi Crnog mora je rastao oko pola metara godišnje, zbog čega je bilo pogođeno stanovništvo koje je tu živelo. Potvrdu su naučnici pronašli i u Turskoj.
„Na dubini oko 160 metara smo pronašli staru liniju obale. Duž nje se vide ostaci drvenih građevina koje su se dobro sačuvale. To je prevazišlo sva naša očekivanja“, rekao je podvodni arheolog Robert Balard.
Prema njegovim rečima, kao rezultat potopa u Crnom moru su nastala dva sloja: manje gusta slatka voda se nalazi na vrhu i zasićena je kiseonikom, a na dnu se još uvek nalazi gušća slana voda Sredozemnog mora koja je lišena kiseonika. Zbog toga su artefakti savršeno očuvani.
Naučnici smatraju da je upravo katastrofa na Crnomorskoj obali mogla poslužiti kao osnova za biblijsku priču o Potopu. Ipak, još uvek je rano o tome govoriti sa velikom sigurnošću.