On je za švedski list „Svenska Dagbladet“ rekao da sreću ne treba nazivati normalnim emocionalnim stanjem.
„Osećamo se lošije zbog toga što nam stalno ubacuju tu ideju. Zdraviji je pristup kada osoba nastoji da bude zadovoljna opštim pravcem razvoja svog života, ispunjavajući ga tako značajnim stvarima za njega kao što su porodica, posao ili nečim sličnim. Stalna briga povezana sa zadovoljstvom neće nas učiniti srećnijim. Sreća je pre ono što postižemo radeći nešto što je, sa naše tačke gledišta, ispunjeno smislom“, objasnio je Hansen.
Istovremeno, lekar je prirodnijom emocijom nazvao brigu, koja se, kako kaže, sada bolesnim stanjem.
„Naš mozak načelno nije ni namenjen da nam osigura da se osećamo dobro. Polovina naših predaka je umrla pre nego što su doživela adolescenciju, tako da je mozak razvio sposobnost da 'naslika što je moguće strašnijeg đavola', da tako kažem. Briga je refleks koji je osmišljen da nam pomogne da preživimo“, objasnio je istraživač.
Takođe je podsetio da je biološki cilj da uvek budemo srećni – nedostižan, a da brigu i depresiju treba doživljavati kao zaštitne mehanizme ljudskog rasuđivanja.
S tim u vezi, Hansen je napomenuo da fizička aktivnost i mogućnost komunikacije sa uskim krugom bliskih ljudi efikasno smanjuje anksioznost, a da neaktivni način života i nedostatak sna mogu postati signali koje će mozak protumačiti kao stres.