„Proslavljanje onih koji su podržavali nacističku ideologiju skrnavi sećanje na žrtve Holokausta u Ukrajini“, naglasile su diplomate.
Ambasada je takođe zahtevala od ukrajinskih vlasti da sprovedu detaljnu istragu o antisemitskim manifestacijama zabeleženim tokom marša.
U Kijevu je 1. januara održana šetnja sa bakljama u čast 113. godišnjice Banderinog rođenja. Prisustvovalo joj je oko tri i po hiljade ljudi koji su od parka Ševčenka prošetali do kabineta predsednika. Akcija je završena bez incidenata.
Stepan Bandera bio je vođa Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) i jedan od glavnih pokretača stvaranja njenog vojnog krila – Ukrajinske ustaničke armije (UPA, organizacija priznata za ekstremističku i zabranjena u Rusiji) čiji je cilj bio borba za nezavisnost Ukrajine. Ustanička armija je formirana u oktobru 1942, delovala je uglavnom u zapadnoj Ukrajini i borila se protiv sovjetskih trupa, sarađujući sa nacistima. U maju 2015. tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko dao je OUN-UPA status „boraca za nezavisnost“, a njenim učesnicima – pravo na socijalne garancije.
Rusija je osudila ovu odluku, istakavši da je Ukrajina postala zemlja u kojoj su „neonacisti prešli sa reči na dela i ubili hiljade civila“ i pozvala na adekvatnu procenu takvih dejstava na međunarodnom nivou.