Teško da su i najveći optimisti mogli da poveruju da im je neko pričao da će obezglavljena Srbija, bez predsednika FSS-a, uspeti da se digne iz blata u koji je upala posle šokantnog poraza na penale od Škotske u finalu baraža za Evropsko prvenstvo, i da će na kraju uslediti hepiend u vidu odlaska na Mundijal u Katar.
Poslednjeg dana februara 2021. godine je poput groma iz vedra neba odjeknula vest da je Slaviša Kokeza, prvi čovek krovne organizacije srpskog fudbala priveden u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije (SBPOK) na informativni razgovor.
Kako su tada naveli mediji, priveden je u svojstvu građanina, ispitan je i pušten na slobodu. Navodno je dovođen u vezu sa Aleksandrom Kajmakovićem koji je rekao da mu je Kokeza za obezbeđenje preporučio grupu Veljka Belivuka, poznatijeg kao Velja Nevolja.
Od tada se Kokeza povukao u tešku ileaglu, ni traga ni glasa, s tim što se u martu povukao sa mesta predsednika Fudbalskog saveza Srbije.
„Želim da obavestim moje saradnike, kao i sportsku i fudbalsku javnost da se povlačim sa funkcije predsednika Fudbalskog saveza Srbije. U želji, da pre svega, reprezentaciji omogućim neophodan mir, spreman sam za novu borbu u kojoj ću sve učiniti da demantujem napade na moje ime i ličnost“, naveo je Kokeza.
I zaista se tako ispostavilo, da je ostavka prvog čoveka FSS donela mir u do tada nemirne vode, u, i oko FSS.
Njegova desna ruka Marko Pantelić obavljao je funkciju zamenika predsednika i poveo je svojevrsnu bunu protiv „stare garde“ koju je hteo na Izvršnom odboru da raspusti, ali mu se to obilo o glavu u cirkusu koji se dogodio krajem maja.
Tada je Marko Pantelić otpustio čitav Izvršni odbor, a na njihovo mesto stavio je svoje prijatelje koji nisu iz sveta fudbala. Ali, brzo su uzvratili udarac Nenad Bjeković i ekipa.
U prepodnevnim satima Pantelić, kao vršilac dužnosti predsednika FSS, smenio je članove IO Branka Stojakovića, Nenada Bjekovića, Marjana Rnića, Dušana Mrakića i Dragana Ilića, saopšteno je prvobitno na zvaničnom sajtu FSS.
Samo nekoliko sati kasnije saopštenje je obrisano, a Pantelić je bio taj koji se ispostavio kao višak, pa je najuren.
Izvršni odbor imenovao je legendu Partizana Nenada Bjekovića da kao potpredsednik vodi FSS. Za sada legendarni Bjeka i figurira za najozbiljnijeg kandidata da iduće godine i zvanično bude predsednik FSS.
I dok se vodila bitka za vlast i prevlast na Terazijama, Piksi koji je na sebe u FSS (pre)uzeo mnogo više odgovornosti od selektorskog posla, uspeo je potpuno da izoluje reprezentaciju od svih tih problema i da udari zdrave temelje. Da natera igrače da na terenu dišu kao jedan i to sa samo jednim zacrtanim ciljem – odlaskom na Svetsko prvenstvo.
Igračima je usadio pobednički mentalitet, izbacio im je iz glave sve one „bubice“ koje su pojedinci imali kod njegovog prethodnika Ljubiše Tumbakovića, kada su birale koje utakmice će da igraju.
Piksi je na ogroman autoritet koji poseduje uspeo da ih okupi sve i da napravi homogenu celinu. To je moglo da se vidi već u prvom meču sa Ircima koji su Orlovi dobili posle preokreta, pokazavši pobednički mentalitet.
Ono što je bilo još očiglednije jeste borbenost koja nije izostala ni u trenucima kada su imali gol zaostatka. Potvrda da se ne radi o slučajnosti, već da je to postala praksa, stigla je već u sledećem meču protiv Portugalije.
Ponovo dva gola zaostatka i na kraju osvojen zlata vredan bod protiv Ronalda i drugova na Marakani.
Sa takvim stavom fudbaleri Srbije uspeli su da polože najvažniji i najteži ispit, onaj u Lisabonu kada su nagrađeni za sav trud i litre prolivenog znoja, te su se direktno iz pakla Da Luža domogli plasmana na Svetsko prvenstvo u Kataru naredne godine.
Počelo je kao horor, a završilo se kao bajka u kojoj je glavni heroj bio Aleksandar Mitrović koji se u 90. minutu poklonio i glavom rasplakao nadmene Portugalce i naterao selektora Fernanda Santoša i kapitena Kristijana Ronalda da se posvađaju, dok je Srbiji obezbedio glavnu premiju.
I nikoga ne sme da čudi što se završilo najbolje moguće po Srbiju jer je njen komandant Dragan Stojković Piksi od prvog trenutka kada se prihvatio posla, do poslednjeg sudijskog zvižduka u Lisabonu, bio ubeđen da Srbija ide u Katar.
Ostaće upamćena ona Piksijeva konferencija na kojoj mu je novinar RTS postavio pitanje pred put na meč odluke, da li bi eventualni plasman Srbije na Svetsko prvenstvo bio njegov najveći trenerski uspeh.
„Kakav bre eventualni plasman, kakav eventualni? Idemo u Katar. Moramo da idemo u Katar“, poručio je Piksi.
I ništa nije slagao, tako se na kraju i završilo. Samo sa takvim stavom, sa takvim selektorom i igračima koji su spremni da ostave krv i znoj na terenu, Srbija ima čemu da se nada na najvećoj svetskoj fudbalskoj smotri koja je zakazana za novembar 2022. godine.