Rjabkov je naglasio da pitanje bezbednosti, koje razmatra Rusija i Zapad, mora biti prioritet.
„To je hitno pitanje, eskalacija je ozbiljna, problemi su veliki, moramo da zaustavimo širenje NATO-a, njenih infrastruktura i mogućnosti dalje na istok“, rekao je diplomata.
On smatra da su moskovske predloge o bezbednosnim garancijama svi čuli, i Vašington i prestonice Severnoatlantske Alijanse. Obratio je pažnju da je Rusija protiv eskalacije, ali ne želi da se pomiri sa onim što radi NATO.
Rjabkov je naveo i da Moskva zahteva da NATO zvanično opozove odluku koju je doneo 2008. godine da Ukrajina i Gruzija mogu jednog dana postati članice NATO-a.
„Ne blefiramo kada jasno i glasno kažemo da zahtevamo da se zvanično opozove odluka koja je doneta na samitu NATO-a u Bukureštu 2008. godine o tome da će Ukrajina i Gruzija postati članice NATO-a, kada kažemo da dalje širenje NATO-a mora da bude sprečeno“, rekao je on u intervjuu listu „Međunarodni život“.
Prema njegovim rečima, sve aktivnosti Alijanse „moraju se vratiti na pozicije od pre potpisivanja osnovnog akta Rusija-NATO“ 1997. godine.
Rusija je 17. decembra objavila nacrte sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om koji, između ostalog, uključuju odredbe o uzajamnim garancijama bezbednosti u Evropi, o nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu i o odbijanju daljeg širenja NATO-a na istok, uključujući i za račun bivših republika SSSR-a.
Dokumenta su već predata Vašingtonu i njegovim saveznicima. U jednoj od tačaka nacrta predlaže se da NATO pruži garancije neširenja Alijanse na teritoriju Ukrajine. Kako je ranije izjavio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, ako NATO i SAD ne reaguju na zahteve Rusije za bezbednosnim garancijama, to bi moglo dovesti do nove runde konfrontacije.