Toresen je, prepričavajući detalje dešavanja martovskog pogroma, rekao da su bile dve čete norveških vojnika koje su branile selo Čaglavicu od 12.000 albanskih demonstranata, ističući da su norveški vojnici, za razliku od nekih vojnika iz drugih zemalja, obavili dobar posao za dva dana.
„Imali smo preko 20 norveških vojnika koji su bili ranjeni tih dana. Bili smo takođe prinuđeni da otvorimo paljbu prema albanskim demonstrantima gde su neki od njih izgubili život. Situacija je bila, nažalost, neophodna da bi spasili i odbranili napad. Siguran sam da ih nismo zaustavili na Čaglavici, oni bi došli u Gračanicu i tamo uništili sveti manastir, kao što su uradili u mnogim drugim mestima na Kosovu“.
On je, u intervjuu za prištinsko „Jedinstvo“, naveo da misli da je većina norveških vojnika, koji su bili na Balkanu i ne samo na Kosovu, došla kući sa drugačijim stavom od onoga što je predstavljeno u medijima kod kuće.
Toresen je rekao da je na Kosovu kao norveški oficir bio 2001, 2003. i 2004. godine i da su tada Srbi živeli u strašnim uslovima.
„Deca koja su išla u školu morala su da imaju vojnu zaštitu. Stalno su se dešavali zločini nad Srbima. Izdvojio bih dva slučaja koja su ostavila dubok trag – ubistvo starijeg bračnog para Stolić u Obiliću i ubistvo srpske dece u Goraždevcu. Bilo je i mnogo incidenata, a sve sa ciljem da se Srbi proteraju sa Kosova. Mnogi događaji bili su prikriveni, a u zapadnom delu sveta Kosovo je predstavljeno kao uspešno obavljena misija“, ukazao je Toresen.
Završavajući angažman u vojnoj misiji, vratio se struci – istoriji, izučavajući zločine NDH i stradanje srpskih zarobljenika u nacističkim logorima u Norveškoj. Piše knjige, drži tribine i okrugle stolove, a uskoro snima i film da bi dokazao istinu o stradanju Srba, navodi portal „Jedinstvo“.