Kako je maršal koji je slomio kičmu Hitlerove armade i osvojio Berlin, izgubio od zavidljivaca u miru

Bio je jedan od glavnih protagonista trijumfa Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom. Učestvovao je u pripremi najvažnijih strateških operacija Crvene armije u Drugom svetskom ratu. Za njega su vojnici govorili: „Gde je Žukov, tamo je pobeda“. Bio je popularan i poštovan u narodu, a uvažavali su ga i protivnici. Posle rata dobio je nadimak „maršal pobede“.

Rođen je u siromašnoj, seljačkoj porodici, u mestu Strelkovka na manje od 100 kilometara od Moskve. Zbog nemaštine roditelji su ga poslali u prestonicu da uči zanat za krznara.

Prošao je sve stepenice vojne službe od običnog vojnika do maršala koji je dobio sve vojne bitke, pa sve do ministra odbrane Sovjetskog Saveza, iako nikakvo klasično vojno obrazovanje nije imao. Završio je tek razne vojne kurseve, ali je akademsko obrazovanje zamenio iskustvom Prvog svetskog rata i Građanskog rata, kao i službom na raznim dužnostima u Crvenoj armiji. Preležao je tifus, bio je više puta ranjavan, ali se nikad nije predavao.

Uspeo je da slomi kičmu nacističkoj vojnoj mašineriji. Zaustavio je Hitlera pred Moskvom i Lenjingradom, učestvovao je u odbrani Staljingrada, bitki kod Kurska, oslobađanju Evrope od nacista i jurišu na Berlin.

Bezuslovnu kapitulaciju Nemačke u Berlinu je nešto iza ponoći 8. maja 1945. potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, a u ime Sovjetskog Saveza potpisnik je bio upravo Žukov.

Više od mesec dana pošto je potpisana kapitulacija nacističke Nemačke, u Moskvi je održana prva Parada pobede. Tog 24. juna 1945. godine na Crvenom trgu paradom je komandovao maršal Konstantin Rokosovski, a raport od njega nije primio Josif Staljin, kako se očekivalo, već maršal Georgij Žukov, koji je sa svojom armijom ušao u Berlin. Taj trenutak ovekovečen je spomenikom, koji je posvećen Žukovu, ispred Istorijskog muzeja pred zidinama Kremlja.

Zasluge maršala Žukova pred otadžbinom su neprocenjive. Vojni istoričari ga stavljaju u isti red sa Aleksandrom Velikim i Napoleonom, smatrajući da je promenio tok istorije.

Ostaće upamćen kao najodlikovaniji maršal u istoriji SSSR. Četiri puta je odlikovan titulom Heroja Sovjetskog Saveza i jedan je od tri nosioca Ordena pobede. Odlikovan je i jugoslovenskim Ordenom slobode i mnogim drugim sovjetskim i stranim odlikovanjima.

Zanimljivo je da je, osim Žukova, samo još sovjetski lider Leonid Brežnjev bio četvorostruki Heroj Sovjetskog Saveza, ali je njemu to odlikovanje dodeljivano rutinski, za rođendane dok je bio na čelu zemlje.

Legendarni maršal je pobedio vojsku nacističke Nemačke i zauzeo Berlin, ali u prljavoj borbi za vlast u Kremlju nije dobro prošao. Samo godinu dana posle završetka rata, dok je bio na vrhuncu slave, Žukov je pao u Staljinovu nemilost. Staljinu je smetala tolika popularnost Žukova u narodu, njegov autoritet u vojsci, državi i svetu. Optuživali su ga da je preuveličavao sopstvene zasluge u slomu nacističke Nemačke, a Staljinovu ulogu umanjivao, te ga je sovjetski lider smenio sa dužnosti komandanta Kopnenih snaga i zamenika ministra Oružanih snaga SSSR i iz Moskve prekomandovao u Odesu.

Posle Staljinove smrti, za vreme Nikite Hruščova, 1955. godine postavljen je za ministra odbrane SSSR. Gradio je modernu i jaku vojsku. Veliku pažnju je posvećivao stvaranju specijalnih snaga i nuklearnog raketnog oružja. Na tom položaju je ostao do 1957. godine, kada ga je Hruščov, uplašen njegovim uticajem, razrešio te dužnosti.

Brežnjev vraća Žukova u milost, ali ne i na vlast. Ostao je popularna ličnost u Sovjetskom Savezu sve do smrti 1974. Doživeo je moždani udar, potom infarkt, da bi na kraju pao u komu. Za njegov život borili su se najbolji sovjetski lekari, ali pomoći nije bilo.

Sahranjen je uz sve vojničke počasti na Crvenom trgu kraj zidina Kremlja. Iza sebe je ostavio memoare, u kojima je napisao: „Za mene je najvažnije bilo služenje otadžbini i svome narodu. Sa čistom savešću mogu da kažem: učinio sam sve kako bih ispunio taj svoj dug“.

Maršal Žukov je zauzeo značajno mesto u ruskoj vojnoj istoriji, a njegovo ime danas nose mnoge ulice i trgovi, škole i druge državne institucije, pa čak i jedan ruski grad i asteroid.