Đurković je gostovao u „Sputnjikovoj“ emisiji „Od četvrtka do četvrtka“, u kojoj je komentarisao događaje koji su obeležili proteklih nedelju dana, pre svega rastuće tenzije između Zapada i Rusije, čije uporište je u Ukrajini.
On se osvrnuo i na poruke predsednika Rusije Vladimira Putina koje je poslao na današnjoj godišnjoj konferenciji za novinare. Šef ruske države je, između ostalog, tada rekao da ta zemlja ne može biti pobeđena, već samo uništena iznutra i istakao da Rusija želi da izbegne sukob s Ukrajinom i Zapadom, kao i da je širenje NATO-a na istok neprihvatljivo.
„Čini se da je ova američka administracija potpuno ili velikim delom odbacila pokušaj Trampove administracije da sprovede ideju da Rusiju približi sebi, a da je Kina neko ko je veći protivnik, i da su oni, zapravo, inicirali nužno približavanje Rusije i Kine u čitavom nizu stvari, jer, evo, i protiv Kine se uvode sankcije. Rusija nema mnogo izbora, sem da nastavi da radi ono što inače radi, a to je da brani sebe“, kazao je Đurković.
Kako je podvukao, sve što se događa danas se svodi na ugrožavanje elementarnog funkcionisanja i bezbednosti Rusije, kojoj se najavljuju ratovi i koja je u sličnoj situaciji kao i pre Drugog svetskog rata.
„Ponašanje Rusije je mnogo više defanzivno nego ofanzivno na bilo koji način. Čak je delovanje Rusije na Balkanu, na kom ‘zapadnjaci’ grade celu priču, daleko od onoga što je elementarni interes Rusije kao ozbiljne regionalne i potencijalno globalne sile, da bude mnogo više prisutna i u konkretnim pitanjima i stavovima u pogledu meke moći“, istakao je on.
Na pitanje da li bi Putinova poruka o prijateljstvu između Rusije i Kine mogla da zaustavi namere NATO-a da uvede Ukrajinu u pakt i nagomilavanje NATO trupa na granici između Ukrajine i Rusije, Đurković odgovara da Kina i Rusija nisu saveznici po definiciji, ali da, s druge strane, postoji zajednički neprijatelj:
„To je ono što definiše međunarodne odnose, a Stejt department se u Bajdenovo doba umnogome vratio na pozicije koje znamo iz devedesetih godina: unipolarnosti, ulaženja u konflikte na svim krajevima sveta... Međutim, ovo nisu devedesete godine. Ja se bojim da na Zapadu još uvek ima mnogo ‘usijanih glava’ koje su spremne da ulaze u sukobe jer smatraju da je to u interesu svetske istorije. Postoji još jedna stvar: odlazak Angele Merkel s vlasti. Sad umesto nje dobijamo Analenu Berbuk, vrlo problematičnu politiku, koja, udružena s raznim planerima iz Stejt departmenta, zaista može da tera ovaj sukob preko granice onoga što je prihvatljivo u međunarodnim odnosima i otvori novi konflikt. Dakle, oni huškaju Ukrajince“.