Prema pisanju lista, saveznici u NATO-u su se „pomirili sa potrebom” da vode pregovore sa Rusijom: vojske zapadnih zemalja žele da „izbegnu direktno odbijanje” predloga Moskve i zato pokušavaju da pronađu oblasti u kojima imaju isto mišljenje i „smire situaciju“.
Pojedinačno zapadni zvaničnici odbacuju skoro sve predloge Rusije, smatrajući ih „nemogućim, neverovatnim i u suprotnosti sa dogovorima zaključenim nakon završetka Hladnog rata“. Oni, međutim, priznaju da bi „zatvaranje vrata“ kao odgovor na diplomatski predlog Moskve moglo da pogorša stanje stvari.
„Ovde je problem u tome što, ako jednostavno kažete ‘njet’ (predlozima Moskve), nećete imati prostora za pregovore“, rekao je za list neimenovani visoki diplomata NATO-a. Prema njegovim rečima, zemlje članice NATO-a i Evropske unije još uvek razmatraju kako da odgovore na nacrte sporazuma.
„Zvaničnici su za ‘Fajnenšel tajms’ izjavili da ne postoji konsenzus o tome kako će se pregovori odvijati ili ko će u njima učestvovati“, navodi list.
Neimenovani zvaničnici smatraju da će biti teško pronaći oblasti u kojima se mogu voditi „suštinski pregovori“. Radi se o tome da Alijansa odbija bilo kakve ustupke koji bi mogli da „imaju uticaj na bezbednost njenih članica ili suverenitet Ukrajine“, objašnjava se u članku.
Rusija je 17. decembra objavila nacrte sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om koji, između ostalog, uključuju odredbe o uzajamnim garancijama bezbednosti u Evropi, o nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu i o odbijanju daljeg širenja NATO-a na istok, uključujući i za račun bivših republika SSSR-a.
Dokumenti su već predati Vašingtonu i njegovim saveznicima. U jednoj od tačaka nacrta predlaže se da NATO pruži garancije neširenja Alijanse na teritoriju Ukrajine. Kako je ranije izjavio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, ako NATO i SAD ne reaguju na zahteve Rusije za bezbednosnim garancijama, to bi moglo dovesti do nove runde konfrontacije.