„Mislimo da je fer nazvati ih kiborg mozgovima“, navodi se u izveštaju Breta Kejgana, glavnog naučnog službenika „Kortikal labsa“.
Prema publikaciji, mnogi naučnici iz celog sveta istražuju mreže neurona u posudama, često formirajući organoide nalik mozgu. Ali nalazi „Kortikal labsa“ su prvi put otkrili da mini-mozak obavlja zadatke usmerene ka cilju.
Međutim, stotine hiljada ljudskih moždanih ćelija u posudi ne samo da mogu naučiti da igraju pong, već i da povećaju svoje performanse brže od veštačke inteligencije, navodi se u izveštaju.
„Često kažemo da žive u Matriksu“, rekao je Kejgan. „Kada su u igri, veruju da su oni reket.“
Štaviše, iako ove moždane ćelije u posudi nisu tako dobre u pongu kao veštačka inteligencija ili pravi ljudi, one uče brže, ističu naučnici u svojoj studiji.
„Neverovatan aspekt je koliko brzo nauče za 5 minuta u realnom vremenu“, rekao je Kejgan. „To je zaista neverovatna stvar koju biologija može da uradi.“
Program „Diš breins“, koji kompanija razvija, sastoji se od 800.000 do milion živih moždanih ćelija, što je otprilike ekvivalent mozgu bubašvaba. Neke sadrže embrionalne moždane ćelije miševa, dok druge ćelije ljudskog mozga izvedene iz matičnih ćelija. Nizovi mikroelektroda koji mogu da stimulišu i čitaju aktivnost ćelija uzgajaju se na vrhu ćelija. Pucanje elektroda sa leve ili desne strane jednog niza govori mini-mozgu da li je lopta sa leve ili desne strane, simulirajući rudimentarnu verziju ponga bez protivnika. Bliskost signala je naznačena njihovom frekvencijom.
Reket se pomera levo ili desno u skladu sa određenim obrascima aktivnosti kroz neurone. Kompjuter reaguje na ovu aktivnost, a mini-mozak uči kako da rukuje reketom zahvaljujući povratnim informacijama od elektroda.
Kao dve moguće primene za nalaze naučnika navodi se poboljšano mašinsko učenje i testiranje lekova kako bi se posmatralo kako eksperimentalni lekovi utiču na mozak.