Praktično, prema predlogu EU, sve javne i nenaseljene zgrade treba da budu obnovljene do 2027. godine, a stanovi i kuće do 2030. godine.
Iz ugla tamošnje stručne javnosti to bi bila „skupa igračka“. S jedne strane, renoviranje koje nije jeftino, podiglo bi cenu rentiranja, a s druge je ocena da će eksplodirati cena izgradnje.
Iz ugla naših građana, koji zarađuju radeći u zemljama EU, to bi značilo, i više posla, i veću platu, piše „Blic biznis“.
Predsednik Saveznog udruženja nemačkih stambenih kompanija i kompanija za nekretnine (GDV) Aksel Gedaško pozdravio je odluku o podizanju građevinskih standarda za nekretnine kako bi se zaštitila klima, ali ukazuje da bi u narednim godinama trebalo obnoviti milione kuća.
„Ovaj posao već sada nema ko da radi što govori da će cene izgradnje eksplodirati“, rekao je Gedaško za nemački „Bild“.
Prema njegovim rečima, postoji opasnost i od povećanja cena zakupa jer će troškovi izgradnje značajno porasti.
Zidarima najviše
Plate naših građevinskih radnika po evropskim zemljama vrlo su slične u Nemačkoj, Austriji, Velikoj Britaniji... Traženi su i zidari i keramičari, moleri, izolateri, a plate idu i do 3.000 evra. Nekada je to i više, imajući u vidu da naši građani u inostranstvu često rade i prekovremeno, što poslodavac dodatno plaća. Plata zidara je 2.900 evra, tesara 2.700, keramičara 2.660, a molera 2.350 evra.
Najviše zarađuju vozači, kako profesionalni koji voze kamione tako i oni u gradskom prevozu koji zarađuju do 3.700 evra mesečno za četiri radna dana u nedelji. Uslov je da imaju diplomu koja se dobija posle šest meseci škole. Dobro su plaćene i medicinske sestre koje iz Srbije sve više odlaze u Nemačku za platu od oko 2.300 evra. Nešto manje su plaćeni poslovi u poljoprivredi, građevinarstvu, ugostiteljstvu...
Prema podacima Instituta za istraživanje tržišta, Nemačkoj godišnje treba 400.000 doseljenika kako bi održala konstantan broj zaposlenih na tržištu rada.
Zbog demografskih promena, broj zaposlenih je u konstantnom padu uprkos merama poput pojačanog uključivanja žena u tržište rada i kasnijeg odlaska u penziju. Broj zaposlenih će do 2035. sa sadašnjih 47 pasti na 44 miliona, stoji u saopštenju tog Instituta.