Prema rezultatima, za rezoluciju je glasalo 548 parlamentaraca, protiv je bilo 69 poslanika, a uzdržano 54.
U odobrenoj rezoluciji EP, između ostalog, poziva se visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj da „osigura da Savet EU bude obavešten o aktivnostima Rusije“.
U rezoluciji se navodi da „Savet EU mora da bude spreman da brzo usaglasi dalje zajedničke korake koje se, između ostalog, odnose na usvajanje oštrih ekonomskih i finansijskih sankcija, u bliskoj koordinaciji sa SAD i zemljama NATO-a, kao i drugim partnerima“. Parlamentarci takođe smatraju da je važno da EU koordiniše svoje poteze sa Kijevom.
Sankcije u slučaju eskalacije u Ukrajini, prema mišljenju evroposlanika, moraju da obuhvate proširenje spiska fizičkih lica za koje će važiti zamrzavanje kompletne imovine u EU i zabrana putovanja.
Pored toga, predlaže se „isključivanje Rusije sa platnog sistema SVIFT, što će povući za sobom isključenje ruskih kompanija sa međunarodnog finansijskog tržišta“. Naglašeno je da je neophodno da takve mere utiču i na „važne sektore ruske privrede“.
U rezoluciji se napominje da bi „prvi hitan korak u slučaju ruske agresije u Ukrajini trebalo da bude ukidanje putovanja i bezviznog režima svima koji imaju ruske diplomatske pasoše, sa izuzetkom akreditovanih diplomata“.
Poslanici su takođe još jednom pozvali EU da preduzme mere za smanjenje zavisnosti Evrope od ruskih energetskih resursa, da se uzdrži od puštanja u rad projekta „Severni tok 2“ i da uvede globalni režim sankcija za korupcionaške zločine.
Ranije je šefica EU Ursula fon der Lajen pred poslanicima Evropskog parlamenta izjavila da je Evropska unija spremna da sarađuje sa partnerima, uključujući i SAD, na proširivanju sankcija protiv Rusije u slučaju eskalacije situacije u Ukrajini.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine. Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog povećavanja snaga NATO-a u Evropi. Kremlj je isticao da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju, ali da neće zanemarivati dejstva koja su potencijalno opasna po njene interese. U Rusiji su ove optužbe u više navrata demantovane, ističući da se uglavnom koriste kao izgovor za dovođenje više snaga i tehnike NATO-a na granice zemlje.