Prema njegovim rečima, izjava šefa NATO-a je očigledno usmerena na povećanje tenzija i nipošto ne pokazuje spremnost na dijalog.
„Na kraju krajeva, takav stav bi mogao da izazove novu raketnu krizu na našem zajedničkom evropskom kontinentu“, istakao je Slucki.
Ruski poslanik je podsetio da je „Moskva iz dobre volje još 2019. godine preuzela obaveze za implementaciju takvog moratorijuma odmah nakon prekida Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa, što se, vreme je da se prizna, desilo usled velikih napora pređašnje američke administracije“.
„Beskrajni pokušaji prebacivanja odgovornosti na Rusiju za raskid sporazuma samo pogoršavaju situaciju i ne doprinose razvoju konstruktivnih rešenja. Ne treba se igrati vatrom. Danas je opšti kontekst daleko od najpovoljnijeg sa stanovišta kontrole naoružnja, kao i očuvanja strateške stabilnosti i bezbednosti u svetu“, zaključio je šef odbora za međunarodne poslove ruske Dume.
Podsetimo, Stoltenberg je tokom konferencije za novinare u Briselu nakon sastanka sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevom izjavio da NATO smatra „nepouzdanim“ moratorijum na razmeštanje raketa srednjeg i malog dometa u Evropi, koji je predložila Rusija. Kako je rekao, „dok Moskva ne uništi sve svoje rakete koje narušavaju Sporazum, njen predlog neće ulivati poverenje“.
Sporazum o raketama malog i srednjeg dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine između SAD i Sovjetskog saveza. On je zvanično stopiran u avgustu 2019. godine na inicijativu Sjedinjenih Američkih Država.