Prema najnovijem izveštaju Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) o 100 najvećih svetskih proizvođača oružja, trgovina oružjem u prošloj godini bila je vredna 531 milijardu dolara.
Ono što je, međutim, ilustrativnije je da je, prema podacima MMF-a, 2020. godinu obeleženu bitkom sa kovidom svetska ekonomija završila sa padom od 3,1 odsto, dok je u isto vreme prodaja oružja sto najvećih proizvođača porasla 1,3 odsto.
Više od polovine oružja prodali Amerikanci
Najprofitabilnijoj industriji u svetu ni pandemija nije mogla ništa. Ništa lokdaun, ništa pokidani lanci snabdevanja, nesigurni potrošači. Od ukupnog prometa oružja sto najvećih proizvođača u svetu, 54 odsto su ostvarile američke kompanije.
Daleko iza njih, 13 odsto kolača pripalo je kineskim firmama, a 7,1 odsto britanskim. Slede ruske koje su činile pet odsto ukupne trgovine, 4,7 je otpalo na francuske, a 1,7 odsto na nemačke kompanije. Sve druge su učestvovale u preostalih 15, 3 odsto vrednosti trgovine oružjem.
Od ukupnog prometa oružja u svetu, daleko najviše, 54 odsto, su ostvarile američke kompanije
© AP Photo / Allison Dinner
Na šta to ukazuje?
„Ubrzalo se sve zato što je svet postao nesigurniji. To jeste potvrda nepoverenja u to kakva će biti budućnost i šta sve može da se dogodi i mnoge zemlje su povećale vojne troškove. Rokovi jesu bili prolongirani, bilo je problema od Amerike do Kine zbog pandemije, pala je efikasnost u proizvodnji, bilo je prekida rada, ali se to ne odražava na ukupnu sumu koja se troši na naoružanje, koja je u porastu“, kaže za Sputnjik Radić.
Trend rasta troškova za naoružanje
On pritom napominje da pandemija nije ništa promenila kada je u pitanju trend. Činjenica je, kaže, da su za razliku od dugog perioda posle Hladnog rata kada su budžeti za naoružanje stalno smanjivani, poslednjih godina države prilično sklone da ulažu u oružje i jačanje oružanih snaga.
Posebno napominje da je Kina naglo rasla sa svojim potencijalima i da su, već tradicionalno, zalivske zemlje postizale rekorde u svojim nabavkama.
„Čak i kod nas u Srbiji gde je donedavno, do 2016—2017, potrošnja za nabavke bila marginalna u vojnom budžetu, u jednom trenutku je došlo do rasta, pa je u 2020. sa oko 300 miliona njihova vrednost porasla na 322 miliona evra , a 2021. se otišlo do sada na 593 miliona evra za razne vrste kapitalnih ulaganja u nabavke naoružanja i vojne opreme“, kaže naš sagovornik.
Radić napominje da je svetsko tržište mnogo kompleksnije nego što u prvi mah izgleda, jer nije reč samo o ugovorima za nabavku gotovog naoružanja, pošto mnoge zemlje kroz kooperaciju uvoze komponente da bi došle do svog finalnog proizvoda. Uz Izrael koji to već uveliko radi, kao i tradicionalne sile, sada su tu i Brazil, Iran, Turska, Južna Koreja.
Rast trgovinre oružjem uprkos padu globalne privrede je znak da je svet postao sve nesigurnije mesto
© Sputnik / Uljana Solovjeva
/ Zarada pegla politiku
„Kada je reč o tome ko kako prolazi na tržištu, Amerikanci najbolje stoje jer su oni prisutni na tržištima najbolje platežne moći. Tu je i jedan kompleksan odnos između politika zalivskih zemalja i Amerike koji je često kontradiktoran po striktno političkim mehanizmima, koji se ispegla kada recimo Saudijska Arabija zaključi velike ugovore sa Amerikancima o kupovini naoružanja. Onda se smetne s uma kako su neki američki mediji pominjali učešće Saudijaca u napadu na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine“, ukazao je ovaj vojni analitičar.
Nestabilnost sveta
Na pitanje da li ta nestabilnost u svetu koja je dovela do rasta prodaje oružja realan razlog za strah od nekog novog žarišta, naš sagovornik kaže da je biznis završen onog trenutka kada je sredstvo kupljeno i prodavca ne zanima da li će oružje biti upotrebljeno.
Nije samo oružje i potrošnja novca za njegovu nabavku indikator da se nešto dešava, već je problem u tome koji motivi pokreću odluku da se kupuje novo oružje, ističe Radić.
On navodi da živimo u svetu u kome su pravila drugačija nego pre, da više nema dominantne sile ni dva bloka kao ranije, u čijoj senci su neke zemlje mogle da nalaze bezbednost.
Ovo je svet u kome je svaki scenario moguć, u kome zaista ima razloga da se strepi da može doći do novih sukoba. Oružje je tada sekundarno pitanje i naći će se naoružanje onome kome treba kad uđe u sukob, zaključio je sagovornik Sputnjika.