Generalni direktor OAK Jurij Sljusar smatra da će predstojeće spajanje tri kompanije dati snažan impuls za razvoj avijacionog kompleksa „Rosteha“ i cele industrije.
U Sovjetskom Savezu ova preduzeća su bila samostalna i međusobno se takmičila. Kompanije su često razvijale iste projekte, nakon čega je vlada birala najbolje. Danas je stvaranje vazduhoplovne tehnologije toliko složen i skup proces da je nemoguće istovremeno finansirati dva ili tri identična projekta. Dobar proizvod za tržište moguće je napraviti samo ako se kombinuju finansijski resursi, naučni potencijal i proizvodne tehnologije.
Impuls za razvoj
Zadatak OAK-a je da podstakne sve konstruktivne biroe da zajedno rade na projektima, pri čemu svaki od njih treba da ima svoju oblast odgovornosti, ocena je ruskih eksperata.
Državna korporacija „Rosteh“ došla je na ideju da objavi planove za restrukturiranje avionske industrije u zemlji. Predloženo je da se sva vodeća preduzeća za proizvodnju aviona kao što su „Suhoj“, „MiG, „Tupoljev“, „Iljušin“ i „Irkut“ objedine u jedan korporativni centar.
Na sednici upravnog odbora OAK, održanoj 30. novembra odobreno je spajanje tri ruske kompanije: OAK, „Suhoj“ i „MiG.“ Pitanje reorganizacije OAK-a u vidu pridruživanja „Suhoja“ i „MiG-a“ biće pokrenuto na vanrednoj sednici akcionara OAK-a koja je zakazana za januar 2022. godine", navodi se u saopštenju OAK-a.
Ujedinjena kompanija je pojasnila da su upravljački timovi kompanija „Suhoj“ i „MiG“ ranije bili centralizovani: funkcija izvršnog organa „MiG““predata je „Suhoju", a funkcije „Suhoja“ – OAK-u.
Jedinstvena korporacija
Kako ističe Jurij Sljusar, „predstojeće spajanje je najvažniji događaj za avio-industriju, obavljene su pripreme, razrađeni detalji kako kako bi se počelo formiranje jedinstvenog subjekta ruske avijacije“.
Prema njegovim rečima, ova struktura treba da sadrži najbolje prakse korporativnog upravljanja, napredne inženjerske kompetencije, razvijenu i efikasnu proizvodnu bazu.
Glavni urednik portala „Avia.Ru“ Roman Gusarov konstatuje u izjavi za Sputnjik da se spajanje kompanija MiG i „Suhoj“ već odavno dogodilo.
„Činjenica je da su u vreme formiranja korporacije uveliko postojale odvojene kompanije, od kojih su mnoge bile akcionarske ili imale privatni kapital. Trenutno, kompanije koje su uključene u OAK imaju različitu strukturu vlasnika, tako da je odlučeno da sva preduzeća (ne samo ‘MiG‘ i ‘Suhoj‘) nego i ‘Tupoljev‘, ‘Iljušin‘ i mnoge druge firme treba da postanu deo OAK-a, prenesu svoje aktive i zamene akcije na one koje ima OAK, , formirajući tako jedinstvenu globalnu korporaciju“, zaključuje ekspert.
Stručnjak smatra da će zahvaljujući ujedinjenju ovih kompanija, korporacija dobiti mnoge prednosti.
Lakša organizacija i finansiranje
Gusarov smatra da će pre svega biti optimizovano upravljanje (pošto su u ovom trenutku mnoge funkcije duplirane), smanjiće se upravljačko osoblje i njegovi troškovi. Kao rezultat toga, biće stvorena jedinstvena struktura raspodele poslova i narudžbina, jedinstvena strategija za rad na tržištima. Tačnije, avioni neće proizvoditi pojedinačne kompanije, već jedna korporacija.
„Trenutno u civilnom sektoru imamo avion ‘Suhoj superdžet‘ i avion MM-21, a po završetku njihovog spajanja, oba modela će se proizvoditi pod istim brendom pri čemu se formira kompanija po modelu ‘Erbasa‘“, dodaje sagovornik Sputnjika.
Takvoj globalnoj korporaciji biće lakše da privuče finansiranje za projekte, da poveća sopstvenu kapitalizaciju (akcije). Planira se izgradnja jedne velike zgrade u Moskvi za sve konstruktorske biroe koji se ovde nalaze, kao i njihovo preseljenje na novu lokaciju.
Prema mišljenju eksperta, ovo je pravilno rešenje, jer Evropa pokazuje pozitivne posledice nakon spajanja kompanija. Glavni zadatak je okupiti proizvodnju, usmeriti finansiranje, naučni i tehnološki potencijal i napraviti konkurentan proizvod.
„Cilj OAK-a je da se takmiči ne na unutrašnjem planu, već na spoljnim tržištima, kao što su ‘Boing‘, ‘Erbas‘ i drugi“, zaključuje sagovornik.
Ne plaši se konkurencije
Zamenik glavnog i odgovornog urednika časopisa „Arsenal otadžbine“, Dmitrij Drozdenko ističe da su Evropljani i Amerikanci uveliko napravili sličan korak.
„Rusija je donela ovu odluku mnogo kasnije, i shodno tome ona se ne plaši konkurenata“, kaže on za Sputnjik.
Stručnjak smatra da će ako su ruski avioni kvalitetniji, tehnološki napredniji, lakši za održavanje i jeftiniji, onda će to svakako povećati njihove konkurentne prednosti.
„U svemu ovome poenta je da konstruktorski biroi nastave efikasno da rade, a sa druge strane da se iskoriste sve savremene mogućnosti avijacije. Po pravilu, ovakve akcije dovode do povećanja efikasnosti proizvodnje, a to je dokazala svetska praksa. Svi konstruktori ne samo da rade na jednom mestu, već i u jednoj bazi, a komunikacija projektanata u okviru ujedinjene platforme znanja daje velike prednosti“, zaključuje Drozdenko.