Novim Ustavom Republike Srpske, između ostalog, Banjaluka će biti određena kao glavni grad Republike Srpske, a Pale kao prestonica Republike Srpske.
O proceduri za donošenje novog Ustava Republike Srpske, Narodna skupština će odlučiti nakon razmatranja teksta koji će predložiti Vlada Republike Srpske.
Nametnuti akti visokog predstavnika su neustavni
U Deklaraciji se precizira da su svi akti koje je nametnuo visoki predstavnik neustavni i da je po Ustavu BiH Parlamentarna skupština odgovorna za donošenje zakona, sprovođenje odluka Predsedništva ili izvršenje nadležnosti Parlamentarne skupštine, zbog čega nije ni imala nadležnost da usvaja zakone koje je nametao visoki predstavnik.
U Deklaraciji se ističe da delovanje Ustavnog suda BiH, koji se stavio u funkciju potvrđivanja nepravnih odluka visokog predstavnika i time menjao ustavnu strukturu BiH utvrđenu međunarodnim ugovorom, nanosi veliku štetu odnosima u BiH i doprinosi trajnoj nestabilnosti.
Brojnim odlukama Ustavnog suda BiH otimaju se nadležnosti Srpskoj, a njena imovina stavlja se u nadležnost BiH bez ikakvog ustavnog osnova, navodi se u Deklaraciji.
U Deklaraciji se dodaje da „sporazumima entiteta o odbrani, o porezu na dodatu vrednost i Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH, te nadležnosti nisu trajno prenesene na nivo BiH, jer im nisu prethodile izmene i dopune Ustava BiH da bi se stvorio ustavni osnov”.
„Nije bilo ni naknadnih ustavnih promena, pa su i te nadležnosti neustavne i samim tim privremene“, stoji u Deklaraciji.
BiH ima ograničeen nadležnosti
U dokumentu piše i da BiH nema ustavom definisano državnopravno uređenje i ima vrlo ograničene i striktno određene nadležnosti, što je određuje kao državu sa međunarodno priznatim granicama sa nadležnostima u spoljnim odnosima, dok skoro sav unutrašnji suverenitet pripada entitetima.
U Deklaraciji se navodi i da Narodna skupština smatra da sadašnju neusklađenost nadležnosti prenesenih na nivo BiH bez promene i dopune Ustava BiH, kao Aneksa četiri Dejtonskog sporazuma, treba prevazići doslednom primenom Ustava BiH koji nedvosmisleno propisuje da će se entiteti u potpunosti pridržavati ovog Ustava BiH.
To podrazumeva pravo Narodne skupštine i Vlade Srpske da obustave primenu bilo kog akta, mere ili aktivnosti organa i institucija na nivou BiH koji nemaju osnov u Ustavu BiH i nisu izričito Ustavom BiH utvrđeni kao nadležnost organa na nivou BiH.
Posebni odnosi sa susednim državama
U Deklaraciji se navodi da svakom entitetu pripada pravo na uspostavljanje posebnih paralelnih odnosa sa susednim državama u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom BiH, kao i pravo na sklapanje sporazuma sa državama i međunarodnim organizacijama uz saglasnost Parlamentarne skupštine BiH koja može zakonom predvideti da za određene vrste sporazuma nije potrebna takva saglasnost.
Navodi se i da je, prema Ustavu BiH, Predsedništvo BiH nadležno za vođenje spoljne politike, imenovanje ambasadora i drugih međunarodnih predstavnika, predstavljanje BiH u međunarodnim i evropskim organizacijama i institucijama, pregovaranje, otkazivanje, te uz saglasnost Parlamentarne skupštine ratifikovanje sporazuma BiH.
Savet ministara kao obavezan sastav ima predsedavajućeg i samo još dva ministra, spoljnih poslova i spoljne trgovine, navodi se u Deklaraciji.
U dokumentu se dodaje da je ranijim zaključcima Narodne skupštine zahtevano da se „kroz zakon ugrade rešenja koja će institucionalno i suštinski sačuvati uticaje entiteta, što podrazumeva formiranje podsaveta entiteta sa jasno definisanom ulogom i procedurom njihovog rada u odnosu na Visoki sudski i tužilački savet BiH“.
Osim toga, predviđeno je bilo i da se tekst Sporazuma pre potpisivanja uskladi sa terminologijom iz Ustava i da sedište VSTS BiH bude u Srpskom /Istočnom/ Sarajevu i da će, ukoliko suština ovih zaključaka ne bude sadržana u Predlogu zakona o VSTS BiH, Narodna skupština povući saglasnost na ovaj sporazum na isti način kako je dala, navodi se u Deklaraciji.
Odbrana i vojska
Deklaracija se bavi i prenosom nadležnosti, koje su posebnim Zaključcima, danas takođe usvojenim u Skupštini RS, vraćene Srpskoj.
U Deklaraciji se podseća da su odbrana i vojska u nadležnosti entiteta i dodaje da Ustav BiH ne predviđa "oružane snage BiH" niti daje ustavni osnov za postojanje oružanih snaga BiH.
Takođe, navodi se da ne postoji ustavni osnov za donošenje zakona kojim se BiH daju izvorni prihodi, već samo daje mogućnost da Parlamentarna skupština za neki godišnji budžet odredi druga razmera koja nije 2/3 koje daje Federacija naprema 1/3 koju daje Republika Srpska.
„Sporazum o nadležnostima u oblasti indirektnog oporezivanja nikada nije ni objavljen u Službenom glasniku BiH, pa time nije ni stupio na snagu i nije mogao biti osnov za donošenje Zakona o indirektnom oporezivanju, navodi se u Deklaraciji, prenosi RTRS.