Diplomata je napomenula da je sastanak političkih direktora zemalja-članica upravnog odbora protekao bez učešća Rusije.
„Kategorički smo odbili da se pridružimo završnoj izjavi sarajevskog sastanka koji su 8. decembra usvojile naše kolege u odboru. Ovaj dokument smatramo primerom apsolutno otvorenog mešanja u poslove jedne suverene države, unutrašnjeg života ove zemlje, primerom grubog iskrivljavanja stvarnog stanja stvari i još jednim pokušajem nametanja svojih interesa narodima Bosne i Hercegovine“, rekla je ona.
„Uvereni smo da ovakve izjave samo pogoršavaju političku krizu u Bosni i Hercegovini izazvanu spolja i nikako ne doprinose uspostavljanju međunacionalnog dijaloga, međusobnog razumevanja i formiranja zajedničke agende u ovoj državi“, naglasila je Zaharova.
Ona je podsetila da je Moskva više puta ukazivala partnerima u upravnom odboru da privatno lice, državljanin Nemačke Kristijan Šmit, ne može da predsedava događajima odbora.
„Ovo ozbiljno podriva status i ulogu međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini. Nažalost, nisu nas slušali“, dodala je ona.
Portparolka je napomenula da Moskva ne gubi nadu da će se Upravni odbor Saveta za implementaciju mirovnog sporazuma o Bosni i Hercegovini ipak vratiti na konsenzusni format rada.
„S tim u vezi, zadržavamo punopravno članstvo u njemu“, dodala je ona.
Ambasadori zemalja Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira za Bosnu i Hercegovinu 27. maja su odlučili da za novog visokog predstavnika u BiH imenuju Kristijana Šmita. Rusija se, kao članica odbora, usprotivila takvoj odluci. Rukovodstvo Republike Srpske trenutno ne priznaje Šmitov legitimitet i namerava da povuče saglasnost na zajedničku vojsku i opšte sudsko i tužilačko veće BiH.