Kongresna hala nalazi se u sklopu kompleksa u kom je nemačka Nacionalsocijalistička partija održala šest kongresa, pošto je Hitler 1933. godine proglasio Nirnberg „gradom partijskih kongresa“, koji su imali propagandističku namenu, a ne konkretan partijski rad. Ceo kompleks projektovao je Hitlerov arhitekta Albert Šper, osim Kongresne hale, čiji su autori otac i sin Ludvig i Franc Ruf.
Gradske vlasti do kraja decembra trebalo bi da donesu odluku o mogućem preseljenju Državnog pozorišta Nirnberga u Kongresnu halu tokom rekonstrukcije zgrade teatra, što je naišlo na značajne kritike, piše londonski „Tajms“.
Kongresna hala projektovana je po ugledu na rimski Koloseum, u obliku potkovice, a Adolf Hitler je u njoj planirao da nastupa pred 50.000 ljudi, navodi „Tajms“.
Zbog Drugog svetskog rata, zgrada nije u potpunosti završena, a umesto da bude visoka 70 metara, kako je planirano, ima visinu od 38 metara. Od 1945. godine Kongresna hala je uglavnom napuštena, osim što su u njenim delovima smešteni Dokumentacioni centar sa stalnom izložbom o nacističkom teroru, kao i Nirnberški simfonijski orkestar.
Julija Lener, gradska sekretarka za kulturu, rekla je da bi pozorište moglo da ostane u Kongresnoj hali u narednih osam do deset godina. Kako je objasnila, zbog toga bi u Kongresnoj hali trebalo izgraditi poseban prostor za izvođenje, sa binom, orkestarskom jamom i sedištima za gledaoce, navodi londonski list.
Kritičari ove namere navode da preseljavanje pozorišta u nacističko zdanje ili njegovo okruženje nije dobra ideja.
„To bi odvratilo pažnju od onoga što bi trebalo da bude u centru pažnje - same ove monstruozne strukture. A ona asocira na sve monstruoznosti koje su se dogodile Nemačkoj tokom nacističkog režima“, rekao je Hans Kristijan Tojbrih, nekadašnji rukovodilac Dokumentacionog centra.
Asocijacija „Istorija za sve“, koja organizuje edukativne posete ovom prostoru u Nirnbergu, navodi u otvorenom pismu gradskim vlastima da bi premeštanje Državnog pozorišta u Kongresnu halu moglo da osujeti pokušaje da se posetiocima pokaže kako su nacisti širili svoju moć, ideologiju i propagandu.
„Otvoren pogled na autentične objekte pokazuju pravi simbol megalomanije i njenog poraza, što je važan deo našeg obrazovnog koncepta“, navodi se u otvorenom pismu.
Gradska većnica Kristina Kajzer kazala je da „pozorišna scena nikada ne bi trebalo da bude smeštena u Kongresnoj hali, jer to oličava ideju o „banalnosti zla“ koju je iznela filozof Hana Arent koja je preživela Holokaust“.
Ipak, istoričar Ulrih Herbert je uveren da nema ničeg za osudu u korišćenju nacističke Kongresne hale u kulturne svrhe.
„Ko smo mi da se plašimo nacističkih zgrada stotinama godina? Kada su u pitanju žrtve nacionalsocijalizma i mesta na kojima su stradale ili streljane, ja ću prvi insistirati da se one sačuvaju. Ali ideja kako će ova pompezna nacistička zgrada biti uništena jednom zauvek ako se u nju useli pozorište je, po mom mišljenju, preterivanje. Upravo suprotno, takvi zahtevi dovode do toga da ove pretenciozne nacističke strukture dobijaju status svetih i dostojnih pamćenja. Možda je to ono što su nekadašnji nacistički velikaši sa svojim snom o hiljadugodišnjem Rajhu hteli da postignu“, prokomentarisao je Herbert.