Pre tačno trideset godina, ekipa Crvene zvezde, predvođena trenerom Vladicom Popovićem, pokorila je svet pobedivši Kolo Kolo 3:0, u finalu Interkontinentalnog kupa.
Šest meseci ranije, crveno-beli pobedom protiv Olimpika iz Marseja, posle boljeg izvođenja jedanaesteraca, osvojili su titulu šampiona Evrope, čime su stekli mogućnost da se za planetarnu krunu bore protiv čileanskog predstavnika – osvajača Kopa Libertadores.
Heroj Zvezde na utakmici, odigranoj pred 60 hiljada navijača, bio je naš današnji sagovornik – Vladimir Jugović.
Tada je 22-godišnji Jugović plesao po terenu Nacionalnog stadiona u Tokiju i sa dva gola, kao i ključnim dodavanjem za Sinišu Mihajlovića, poneo je nagradu za najboljeg fudbalera utakmice.
„Dejan Savićević... idealna prilika... 1:0 za Crvenu zvezdu – Vladimir Jugović! Jugo, Jugo, Jugo, Zvezdino dete sa druge planete! Dvadeseti minut, 1:0 za prvaka Evrope“, u transu je govorio komentator Milojko Pantić.
Trideset godina prošlo je kao tren, ali sećanje ne bledi, jer to što je uradila Zvezda te večeri neće se više nikada ponoviti na ovim prostorima.
„Bio je to velikih uspeh našeg klupskog fudbala. To je bila kruna te generacije, mada se ona malo rasula posle Barija. Igrali smo u podmlađenom sastavu i napravili smo taj uspeh“, rekao je Jugović na početku razgovora za Sputnjik.
Jugović se nije zaustavio kod jednog gola, te je u drugom poluvremenu, nakon što Darko Pančev nije uspeo da zahvati loptu, snažnim udarcem ponovo zatresao mrežu čileanskog protivnika.
„Poslednji model Tojote, džip Land Kruzer, biće njegov nema sumnje. Neumoljiv je Vladimir Jugović“, izgovorio je legendarni komentator.
Pantić je ovde aludirao na nagradu za najboljeg fudbalera utakmice – novu Tojotu – ali, kako je otkrio u prethodnim intervjuima, Jugović nikada nije seo u ta kola, iako je proglašen za najboljeg u Tokiju.
„Kada pomislim na utakmicu prvo mi na pamet padnu moja dva gola, kao i da smo sa igračem manje igrali gotovo 60 minuta. To nije 'normalna' pobeda“, kaže Jugović.
Fudbaleri Zvezde pokazali su neverovatan karakter, a svemu je prethodila situacija s početka utakmice kada su igrači odbili niske premije u korist kluba.
„Bilo je nesuglasica između fudbalera i uprave. Premije su bile niske i odlučili smo da ih se odreknemo u korist kluba. Igrali smo za sebe, za ponos, za armiju navijača, za klub, i taj ponos je pokazao da novac nije najbitniji da bi se osvajali veliki trofeji“, rekao je Jugović.
„Pokazali smo da se fudbal ne igra samo za novac, i na to bi trebalo malo da se ugledaju i mlađe generacije“, dodaje iskreni Juga.
U današnjem vremenu informacije su dostupne na svakom koraku, jednim klikom može sve da se sazna, međutim, pre trideset godina teško se dolazilo do informacija.
Prednost crveno-belih bila je to što je trener Popović radio u Južnoj Americi, pa je bio dobro upoznat kako igraju klubovi sa tog kontinenta.
Bilo je važno spremiti ekipu, ali kada imate takav, kvalitetan, tim, kao što je imala Zvezda u tom trenutku, onda poznavanje protivnika i nije bilo od velikog značaja.
„Vladica je imao informacije, radio je u Južnoj Americi, poznavao je fudbal. Ipak, naša ekipa je bila toliko kvalitetna, i imala je toliko različitih kvaliteta... igrali smo totalni fudbal. Tako da smo imali uvek milion mogućnosti da postignemo golove. To samo pokazuje da smo 60 minuta igrali sa igračem manje, a opet smo ih natrčali i dali tri gola“, rekao je Vladimir Jugović za Sputnjik.
Legendarni srpski fudbaler za kraj kaže da se ništa nije slučajno desilo i da je sve posle što se desilo – istorija.
„Ostaje detaljčić da smo igrali za sebe, za klub, za armiju navijača širom sveta, za ponos. Kao i kvalitet, pogotovo što je većina igrača, baš kao i ja, bila na početku. Meni je bila druga sezona kao profesionalcu, a tad smo izašli iz senke“, kaže Jugović.
„Ako nemaš kvalitet sve ostalo pada. Ta dva gola, moja asistencija Mihi kod trećeg gola, koji je zatim dodao loptu do Pančeva, ništa nije slučajno, i sve ostalo je istorija“, zaključio je proslavljeni srpski fudbaler.