Zakon o digitalnoj imovini stupio je na snagu u Srbiji 29. juna ove godine. Njime su definisani osnovni pojmovi, poput virtuelnih valuta i digitalnih tokena, i oblast izdavanja, trgovine i pružanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom u našoj zemlji. Određen je i porez: prilikom trgovanja plaća se namet od 15 odsto na kapitalnu dobit.
Nadzorni organi određeni Zakonom su Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.
Srpski propisi o digitalnoj imovini
Dušan Romčević, menadžer regulatornih i pravnih poslova Inicijative „Digitalna Srbija“, koji je vodio radnu grupu Komisije za hartije od vrednosti za izradu Zakona o digitalnoj imovini, ističe da je najvažnije da je pravnim okvirom utvrđeno da je poslovanje vezano za digitalnu imovinu legalno, jer je tako uklonjena svaka nedoumica o zakonitosti posedovanja kriptovaluta.
On za „Sputnjik“ predočava da propisi u Srbiji nisu previše liberalni niti konzervativni tj. da je nađeno srednje rešenje, prema kojem je poslovanje s digitalnom imovinom dozvoljeno, ali regulisano, a koje tek treba da se pokaže u praksi.
Kada je u pitanju plaćanje poreza, postoje dva puta: jedan za kripto-entuzijaste koji samostalno trguju kriptovalutama i vode računa o plaćanju poreza i dokumentaciji koju treba da podnose, a drugi za one koji posluju preko pružaoca usluga, kog koriste kao svog brokera i koji može da im da potrebnu dokumentaciju.
„Postoje jednostavnije i složenije situacije. Najjednostavnije rešenje je kupovina kod domaćeg pružaoca usluga, odnosno nekog ko je u procesu dobijanja dozvole i posluje u skladu sa Zakonom. On izdaje potvrde i račune koje priznaje Poreska uprava. Ako su vaša sredstva kod stranog pružaoca usluga i njima ste trgovali na decentralizovanoj menjačnici, stvar se malo komplikuje i može da vam zatreba poreski savetnik“.
Glavni problem s kojim se građani Srbije s digitalnom imovinom trenutno suočavaju je samostalno obračunavanje poreza.
© Depositphotos.com / Scharfsinn
Kako kaže, glavni problem s kojim se građani Srbije s digitalnom imovinom trenutno suočavaju je samostalno obračunavanje poreza:
„Ljudi koji se bave digitalnom imovinom u Srbiji nisu navikli da porez tu mora da se plati, posebno kako obračunavanje kapitalne dobiti nije jednostavno – koje su transakcije obavljene, šta je kupljeno, šta je prodato, u kom periodu, šta može, a šta ne može da se odbije ili prenese... Ipak, prema informacijama kojima raspolažem, Ministarstvo finansija namerava da razvije i pojednostavi poreski okvir u pogledu digitalne imovine“.
Registar vlasnika digitalnih novčanika
Pošto transakcije obavljene putem blokčejn tehnologije mogu da se vide ako se zna ko je vlasnik kog digitalnog novčanika, ulagač u kriptovalute i blokčejn projekte Mihajlo Popesku predočva da bi problem obračunavanja poreza mogao da bude rešen tako što bi države napravile svoje registre vlasnika digitalnih novčanika, pomoću kojih bi same obračunavale taj porez.
„Po prvi put treba da prijavim porez na kripto-dobit i sad moram da nađem softver koji će da obradi sve transakcije koje sam do sada obavio i kaže koji iznos treba da platim. Smatram da Srbija ne treba da ima porez na kriptovalute iz dva razloga: jedan je da bismo privukli ogroman strani kapital, a drugi je da bismo omogućili našim građanima da zgrabe šanse koje trenutno postoje na kripto-tržištu, gde relativno brzo može da se dosta zaradi“, ističe Popesku.
Srbija u odnosu na Evropu
On dodaje da se Velika Britanija manje meša u poslovanje s digitalnom imovinom od Srbije. Recimo, britanske poreske vlasti ne potražuju račun od kupovine kriptovaluta, a domaće traže.
„Ako ste pojedinačni investitor, plaćate porez na kapitalnu dobit. Ako vam trgovanje kriptovalutama nije primarna delatnost, a imate ogroman broj transakcija u toku dana, dobit iz prihoda smatra se vašim ličnim prihodima i tako se oporezuje, postoji progresivna kamatna stopa. Na kraju dana je na vašoj savesti da prijavite tačan iznos poreza“, kaže Popesku.
Romčević i Popesku učestvovali su u Blokčejn pravnoj radionici, prvom delu četvrtog Srpskog blokčejn samita, održanoj u sredu 1. decembra u Beogradu.
© Sputnik / Stefan Đurić
S druge strane, Romčević napominje da su srpski propisi povoljniji od evropskih na polju prikupljanja kapitala za poslovni poduhvat putem izdavanja digitalnih tokena, ali smatra da bi Srbija napravila dobar potez ako bi one koje trguju digitalnom imovinom ili hatrijama od vrednosti oslobodila poreza bar u toku prve dve godine poslovanja.
„Iako je Zakon usvojen, mi nemamo nijednog licenciranog pružaoca usluga. Imamo lica koja posluju u skladu sa Zakonom, koja su u procesu dobijanja dozvole, ali još uvek nije izdata nijedna dozvola. Tek kada dozvole budu izdate, videćemo koje su tačno pravne ‘šupljine’ koje treba popuniti i tek tada će sistem zaživeti onako kako je zamišljeno“, zaključuje Romčević.
Romčević i Popesku učestvovali su u Blokčejn pravnoj radionici, prvom delu četvrtog Srpskog blokčejn samita, održanoj u sredu 1. decembra u hotelu „Zira“ u Beogradu. Konferencija je okupila domaće stručnjake i kripto-entuzijaste koji su govorili o zakonskim i poreskim okvirima, problemima i prilikama vezanim za digitalnu imovinu.