„Mislim da ćemo ove zime biti svedoci vrhunca energetske krize. Tako nešto nismo doživeli od 1973. godine. Ali, ove godine, ove zime ćemo to videti“, rekao je on.
Jakobsen smatra da će to podići cenu nafte.
„Ne bih se iznenadio ako cena nafte bude iznad 100 dolara za barel već u prvom kvartalu 2022. godine“, rekao je.
Međutim, energetska kriza se može završiti iste godine.
„Nisam meteorolog, naravno, ali posmatrajući dugoročne prognoze onda postoji velika verovatnoća da će zima biti veoma hladna. U tom slučaju će cene prirodnog gasa, nafte i tečnog prirodnog gasa početi da rastu, jer su zalihe veoma male. Ovo je neka vrsta idealne oluje. Odnosno, nivoi zaliha su niski, vreme je hladno i cene su zato visoke. Dokle one mogu da odu? Naravno, samo još više“, smatra on.
Prema mišljenju eksperata Sakso banke, pauza u volatilnosti (rasponu i brzini kretanja cena) gasa, koja je primećena u poslednje vreme je privremena.
„Vidimo izglede za još veće cene, kako u Aziji, tako i u Americi i Evropi“, zaključio je on.
Ranije su u „Gaspromu“ govorili da ne očekuju veliko sniženje cene gasa u Evropi tokom narednih meseci, ali njegova cena oko 1.000 dolara za 1.000 kubnih metara nije održiva.