Potres u Austriji: Potez brižnog oca ili se iza svega krije nešto drugo
Povlačenje sa svih funkcija iznuđen je potez Sebastijana Kurca. Iako je elegantno izbegao dodatna objašnjenja i ostavku opravdao rođenjem sina i potrebom da se posveti porodici, istina je da Kurc nije mogao politički da preživi korupcijsku aferu i pokrenuti medijski linč, kažu sagovornici Sputnjika.
SputnikBivši austrijski kancelar
Sebastijan Kurc nije čekao sudski epilog koji bi stavio tačku na
teške optužbe o učešću u korupciji, aferi koja je u jednom trenutku pretila da krizu austrijske Vlade pretvori u krizu države.
Ne pominjući istragu koja se još vodi u Tužilaštvu, odluku o
povlačenju sa svih političkih funkcija lider Narodne partije objasnio je
rođenjem sina i potrebom da otvori novo poglavlje u kojem bi se posvetio porodici.
Da li je ponuđeno objašnjenje poslednji uspešan pi-ar političara koga terete da je za finansiranje medija odvojio više novca nego li sve vlade od osnivanja Druge austrijske republike, ili je ovo bio iznuđen potez čoveka koji je poslednji saznao da su karte odavno podeljene, a na njegovu štetu, razgovaramo sa Dušanom Dostanićem, saradnikom Instituta sa političke studije i Željkom Maleševićem, austrijskim politikologom srpskog porekla.
Iznuđen potez pre kraja istrage
Dostanić ne ostavlja prostor za sumnju da je potez Sebastijana Kurca bio iznuđen i da je on na neki način ponovio sudbinu Štrahea, koji je medijski osuđen nakon nekoliko nespretnih izjava koje su mogle biti dovedene u vezu sa korupcijom, ali koje same po sebi ne podležu krivičnoj odgovornosti.
„Moramo napraviti razliku. Kada političari koji su demokratski izabrani troše budžetska sredstva na svoju ličnu promociju, nameštanje anketa i podmićivanje medija, jeste problem koji mora da se sankcioniše. Međutim, s druge strane, problem je i kada se državne institucije kidnapuju i koriste kao sredstvo u političkim obračunima, a posebno kada se napravi sprega između jednog broja medija i u ovom slučaju Tužilaštva.“
Kada je reč o umešanosti Kurca u korupcijsku aferu, Tužilaštvo je, primećuje Dostanić, previše brzo izašlo u medije i bučno izvestilo o upadanju u prostorije, odnošenju kompjutera, što je praćeno i nezakonitim objavljivanjem privatnih sms poruka, u kojima se tadašnji kancelar nepovoljno izrazio o visokom funkcioneru njegove stranke.
Ideološki opterećeno Tužilaštvo?
Početak kraja političke karijere, smatra Dostanić, počeo je mnogo ranije i vezan je za Kurcov ustupak Štraheu i ulazak konzervativno-hrišćanske Narodne partije u neprirodnu koaliciju sa Zelenima. U svemu tome, Alma Zadić, žena koji slovi za osobu koja drži jake linije sa radikalnom levicom, dobila je, podseća Dostanić, mesto ministra pravde.
„U poslednje vreme iz Narodne stranke čule su se kritike na račun Tužilaštva za korupciju da je možda suviše ideološki opterećeno, odnosno da istrage vezane za korupciju idu ka političarima sa građanske strane — Slobodarske partije i Narodne stranke — dok se finansijski skandali Zelenih i Crvenih, dakle levice, ne propituju. I drugo, da su postupci koje vodi Tužilaštvo suviše dugi i teški, bez konačne odluke.“
Malešević pak smatra da je sa teškim optužbama nastavak političke karijere Sebastijana Kurca bio nemoguć, posebno jer nije dobio očekivanu podršku pokrajinskih organizacija.
„Interni razgovori koje je vodio prilikom poseta pokrajinama, pokazali su da nema uporište i to ne samo zbog optužbi i istrage koja je u toku, već zbog toga što poruke koje su izašle na svetlost dana nisu etičke i kao takve su neprihvatljive stranačkim kolegama.“
Kurcov kontranapad — pravda je selektivna
Način na koji je napustio sve političke funkcije dobar je pi-ar Narodnjačke stranke, smatra Malešević.
„Oni su našli dobar tajming. Kurc je dobio dete pre nekoliko dana pa je, kako je saopšteno, kao brižni otac odlučio da se povuče iz politike i posveti porodici. Ne sumnjam da će oni njemu naći mesto u okviru širokog mehanizma koji ima stranka, a ne isključujem ni mogućnost da za nekoliko godina dođe do nekog obrta i da se vrati.“
Upitan da li je medijsko procesuiranje Sebastijana Kurca, koje je počelo pre okončanja istrage, pokazatelj da je njegov politički odstrel deo šireg plana u kojem i Tužilaštvo igra nemalu ulogu, Malešević kaže da o tome nema ni govora:
„Razgovori o selektivnoj pravdi su bespredmetni i neosnovani. Naprotiv, upravo je Kurc pokušao kontranapad i preko medija koji su milionski finansirani dovede u pitanje nezavisnost Tužilaštva. To je besmislica. Ukoliko bude postojala pravna osnova da se optužnica podigne, ona će biti podignuta.“
Zaokret ulevo
O tome da li će tirkizni stil preživeti svoga tvorca, sagovornici Sputnjika smatraju da je upitno i da je rano davati prognoze.
Dostanić podseća da je Kurcov dolazak na čelo stranke obeležen promenom stranačke crne boje u tirkiznu.
„To je bio simboličan način da pokaže da se ograđuje od nasleđa stranke. I kada se jednom krene tim putem odustajanja od principa i krene sa vođenjem bezidejne oportunističke politike u kojoj sve može i u kojoj je sve izvodljivo, na kraju sledi ovakav kraj“, smatra Dostanić.
On ukazuje na činjenicu da pritisak na konzervativni deo Narodne stranke traje već decenijama, kao i disciplinovanje konzervativnih funkcionera, pritisak na njih, promene kursa, socijaldemokratizacija stranke, odvođenje od zadatih principa i svrstavanje na levu stranu.
Kakav će ideološki kurs zauzeti Narodna stranka, znaće se na kongresu partije koji će se, zbog mera uvedenih u borbi protiv virusa korona, održati za nekoliko meseci.
Ono što je izvesno, zaključuje Malešević, jeste da bez obzira na zadate principe koje će stranka obznaniti, i Narodna i Slobodarska stranka kao predstavnici desnog konzervatizma u Austriji izgubile su poverenje naroda. Nisu programi stranaka, zaključuje, već skandali usmerili građane značajno ulevo.