Novak Đoković u subotu nije uspeo da sa reprezentacijom Srbije ostvari trijumf na jubilarni dan pošto je Srbija izgubila od Nemačke.
Najbolji teniser sveta debitovao je za nacionalni tim sa samo 17 godina i nije imao sreću da reprezentativnu karijeru započne pobedom.
Posle meča sa Nemačkom, Đoković se prisetio tih dana rekavši reči koje bi mnogo mogle da znače Kecmanoviću za nastavak karijere.
„Prošlo je više od 15 godina kako sam debitovao za reprezentaciju, sećam se tih prvih mečeva, igralo se u dvorani pa napolju, sećam se duela sa Belgijom i koliko mi se svet srušio kada sam izgubio te mečeve“, rekao je Đoković.
Najbolji teniser sveta je podvukao da je igranje za reprezentaciju najveća čast.
„Uspomene koje sam doživeo sa reprezentacijom nosiću sa sobom čitav život, nezaboravne su, imao sam ogromnu sreću da postignem neke pojedinačne uspehe, ali trofej u Dejvis kupu 2010. godine je nešto što se ističe. Meni je to tad dalo dodatni stimulans i u narednoj godini sam imao najbolju sezonu u karijeri“.
Kecmanović nije mlad kao što je to bio Đoković 2004. godine, ali i dalje je daleko od formiranog tenisera i trebalo bi da izvuče samo najbolje iz poraza od Kukuškina.
„Pa da, bilo je dobro, ali to mi ne znači ništa. Nisam uspeo da pobedim i to je sve što je važno. Jesam dao sve od sebe, trudio sam se maksimalno, bacao se za svaku loptu, ali na kraju krajeva to niko ne gleda. Žao mi je što se tako završilo i što nisam doneo bod timu“, rekao je Kecmanović na konferenciji za medije.
U glasu srpskog tenisera moglo je da se čuje razočaranje i tuga, ali je rekao i jednu važnu stvar.
„Prvi put sam igrao za Srbiju, dobio sam priliku, iako rezultat nije bio kao što smo očekivali, ali pomoći će mi za dalje, za sledeće mečeve. Celokupna atmosfera, sve što sam doživeo, sve će mi pomoći za dalje“, iskren je Miša.
Tako bi i trebalo da bude, dobro se sećamo koliko je 2010. godina, kada su Srbi osvojili popularnu „salataru“, pomogla Đokoviću, Troickom, Tipsareviću i Zimonjiću.
Đoković sada pokušava da to učini i za mlađe tenisere, poput Lajovića, Krajinovića i Kecmanovića, da i oni osete tu emociju i da im sledeće godine budu samo bolje.
„Momci su bili fenomenalni, selektor (Troicki), Nole, Duci, Filip, Ćaćko, svi su navijali od srca, pomagali su koliko su mogli. Kada mi je trebalo najviše energije, tada su oni bili tu“, zaključio je Kecmanović.
Ovo samo potvrđuje izjavu najboljeg srpskog tenisera koji je nakon poraza od Nemačka izjavio da i posle toliko godina njegova strast prema reprezentaciji ne jenjava.
„Naprotiv, kako sam stariji sve je veća, nadam se da ću biti zdrav da se odazovem na svaki poziv, meni je u ovom delu karijere, kao uostalom i u celoj karijeri, igranje za reprezentaciju apsolutni prioritet“, istakao je Đoković.
Srbiju u petak u 16 časova očekuje duel sa Hrvatskom u polufinalu Dejvis kupa, i upravo bi Kecmanović mogao da odigra prvi meč protiv Borne Goja.