Prema navodima Enčeva, u razgovoru se iz nekog razloga pominjala samo potreba poštovanja prava Bugara koji žive u Severnoj Makedoniji, ali Radev nije rekao ništa o drugim slučajevima diskriminacije same Bugarske.
„Nije bilo ni reči o 'sistematskom uništavanju bugarskog kulturnog i istorijskog nasleđa u Severnoj Makedoniji, o iskorenjivanju jezika mržnje i pogrešnom tumačnju bugarske istorije u udžbenicima i muzejima'. To nije moj citat, već reči predsednika Radeva na sastanku 'EU-Zapadni Balkan' koji je održan 6. oktobra u Sloveniji“, rekao je bugarski novinar za portal „Epicentar“.
Sofiju bi trebalo da brine i drugo pitanje – spremnost Severne Makedonije da uključi Bugare u svoj Ustav, smatra ekspert.
„Pre svega, na taj način priznajemo da 'makedonski etnos' nema nikakve veze sa bugarskim, a druga stvar je što dajemo drugoj strani međunarodno-pravnu osnovu da traži od nas priznanje postojanja 'makedonske manjine' u Pirinskom kraju (oblast na jugozapadu Bugarske na granici sa Severnom Makedonijom)“, ocenio je Enčev.
Ekspert smatra da je promenu tona šefa bugarske države možda izazvala nedavna izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je izrazio spremnost za postizanje napretka u sporu između Sofije i Skoplja.
Razgovor Radeva i Zaeva održan je u utorak na inicijativu makedonske strane. Razmotrena su pitanja evropske perspektive Severne Makedonije i poštovanje prava onih koji otvoreno sebe nazivaju etničkim Bugarima.