Realni rast bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 7,7 odsto, što je prema desezoniranoj seriji podataka rast od 1,6 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom, pokazuju podaci.
Po delatnostima u trećem kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti period prethodne, značajan realni rast bruto dodate vrednosti je zabeležen u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane (17 odsto), sektoru građevinarstva (15,8 odsto), sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti (13,7 odsto).
Industrijska proizvodnja veća za 0,9 odsto
Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je u oktobru za 0,9 odsto u odnosu isti mesec 2020. godine, dok je u odnosu na prošlogodišnji prosek veća za 13,6 odsto.
U periodu januar-oktobar tekuće godine, srpska industrija je, prema objavljenim podacima, zabeležila rast od 6,5 odsto na godišnjem nivou.
Međugodišnji rast proizvodnje u oktobru je zabeležen u rudarstvu, za čak 39,5 odsto, dok je pad registrovan u prerađivačkoj industriji za 0,2 odsto i u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija za 10,5 odsto.
Prema statističkim pokazateljima, proizvodnja intermedijarnih proizvoda, osim energije, porasla je prošlog meseca za 11,5 odsto na godišnjem nivou. Nasuprot tome, pad je zabeležen u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 0,7 odsto u poređenju sa istim lanjskim mesecom, zatim u proizvodnji kapitalnih proizvoda za 0,8 odsto, u proizvodnji energije za 4,5 odsto i u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju za 26,2 odsto.
Pad broja nezaposlenih
Broj zaposlenih u Srbiji u trećem kvartalu ove godine iznosio je 2.924.500, a broj nezaposlenih 341.500, što znači da je stopa zaposlenosti u trećem tromesečju 2021. bila 50 odsto, a nezaposlenosti 10,5 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u odnosu na drugi kvartal, došlo je do smanjenja stope nezaposlenih za 0,6 procentnih poena, uz istovremeno povećanje stope zaposlenosti za 1,7 procentnih poena.
Ukupna zaposlenost u tom periodu povećana je za 93.400, s tim da je formalna zaposlenost veća za 36.500, a neformalna za 57.000, navodi RZS.
Najveći rast broja formalno zaposlenih zabeležen je u građevinarstvu (25.400), u prerađivačkoj industriji (15.300) i trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila (12.400).
RZS napominje da je rastu neformalne zaposlenosti najviše povećanje broja zaposlenih u poljoprivredi, lovu i šumarstvu (23.300) i građevinarstvu (15.300).
Dodaje se da je u trećem kvartalu 2021. ukupno bilo 431.700 neformalno zaposlenih, od čega u poljoprivredi 243.900, a 187.700 van poljoprivrede.
Najveći rast zaposlenosti je u populaciji sa srednjim stručnim obrazovanjem i starosne dobi od 55 do 64 godine.
Stopa zaposlenih muškaraca je u trećem kvartalu 2021. u odnosu na drugi kvartal iste godine povećana za 2,6 procentnih poena i iznosila je 58,4 odsto, dok je rast stope zaposlenosti žena bio svega 0,9 procentnih poena, pa je stopa zaposlenosti žena bila 42,2 odsto.
Najveće smanjenje broja nezaposlenih od 16.300 beleži se u regionima Šumadije i Zapadne Srbije, dok je u regionima Južne i Istočne Srbije broj nezaposlenih porastao za 9.300.
Stopa zaposlenosti mladih u dobi od 15 do 24 godine porasla je u trećem kvartalu ove godine za 1,4 procentna poena i iznosila je 27,3 odsto, dok je istovremeno porasla i stopa nezaposlene mlade populacije za 0,9 procentnih poena i iznosila je 23, 1 odsto.
Po regionima, jedino beogradski region beleži smanjenje broja nezaposlenih mladih za 2.600, dok je u regionima Šumadije i Zapadne Srbije povećan broj nezaposlenog mladog stanovništva za 4.200, navodi RZS.
Prema Anketi o radnoj snazi, posmatrano međugodišnje, stopa zaposlenosti povećana je za 2,2 procentna poena, stopa nezaposlenosti za 0,7 procentna poena, dok je stopa stanovništva van radne snage smanjena za 2,8 procentna poena.
Ovakva međugodišnja kretanja osnovnih kontigenata stanovništva na tržištu rada ne mogu se tumačiti van konteksta promena izazvanih kovid krizom tokom 2020, kada pojedinci koji nisu mogli da traže posao ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade zbog anti-kovid mera, te su smatrani neaktivnim, a ne nezaposlenim, pa se povećanje stope nezaposlenih sa 9,8 odsto 2020. na 10,5 procenata 2021. može smatrati kao pokazatelj oporavka, jer se stopa vraća na nivo pre krize, zaključuje RZS.
Izvoz skočio 27 odsto, uvoz za 23,5 odsto
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-oktobar iznosila je 40,59 milijardi evra, što je rast od 25 posto u odnosu na isti period 2020, pri čemu je izvoz skočio za 27 odsto dok je uvoz povećan za 23,5 odsto.
Tokom deset meseci, izvezeno je robe u vrednosti 17,60 milijardi evra, a uvezeno za 22,98 milijardi, tako da deficit iznosi 5,37 milijardi evra, i veći je za 13,2 odsto nego u uporednom lanjskom periodu.
Pokrivenost uvoza izvozom je porasla na 76,6 odsto sa nivoa od 74,6 procenata koliko je iznosila prošle godine u istom periodu.
Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena sa svetom je od januara do kraja oktobra iznosila 48,39 milijardi dolara, što je porast od 31,8 procenata na godišnjem nivou.
Izvoz robe je porastao za 33,8 posto na 20,99 milijardi dolara, a uvoz je povećan za 30,3 procenta na 27,40 milijardi, međugodišnje.
Deficit za 10 meseci iznosi 6,40 milijardi dolara, što čini povećanje od 19,8 posto u odnosu na isti period 2020. Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (35,1 odsto), a u uvozu Beogradski region (45,5 odsto).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije imale su udeo od 60,8 odsto u ukupnoj razmeni.
Turistički promet
U Republici Srbiji u oktobru 2021. godine, odnosu na oktobar 2020. godine, broj dolazaka turista je veći za 26,9 odsto, a broj noćenja za 18,3 odsto, stoji u saopštenju RZS.
U oktobru je, u slučaju domaćih turista, broj noćenja manji za 3,5 odsto. U slučaju stranih turista veći je za 88 odsto, preneo je „Blic biznis“.