Ostrvska država Barbados otvoriće digitalnu ambasadu u virutelnoj realnosti u januaru. Ambasada će se nalaziti u „Decentralendu“, platformi virtuelne stvarnosti zasnovanoj na blokčejn tehnologiji eterijum, koja omogućava postojanje istoimene kriptovalute.
Vlada te države projekat je opisala kao oblik „tehnološke diplomatije“ koja bi mogla da „otvori vrata za dalju kulturnu razmenu s drugim nacijama“. Pritom, neće da se zaustavi tu. Ona uveliko planira korake i za druge platforme virtuelne realnosti.
„Tehnološka diplomatija“ u metaverzumu
Iako otvaranje digitalne ambasade zvuči revolucionarno, urednik internet portala RTS-a Zoran Stanojević predočava da je taj potez isključivo marketinški, jer je uspostavljanje metaverzuma kao platforme i dalje godinama daleko.
„Ipak, poznato je da onaj ko je prvi dobija veliku pažnju. Barbados je ovim potezom hteo da poruči svima da oni prepoznaju digitalnu tehnologiju, šta će u budućnosti da se dešava, da smatraju da su napredna država po tom pitanju i šalju poruku ostalima da, ako razmišljaju o nečemu što ima veze s digitalizacijom, imaju Barbados u vidu“, pojašnjava Stanojević.
A „tehnološka diplomatija“ je neminovnost čiji model funkcionisanja nije lako predvideti, kao što je to bio slučaj i s društvenim mrežama.
„U praktičnom smislu, diplomatija će u konzularnom delu strašno napredovati, a napredovaće i zbog činjenice da ljudi mogu da komuniciraju direktno, bez fizičkog susretanja. Činjenica da možemo da zakazujemo ‘onlajn’ sastanke umanjuje potrebu za diplomatskim predstavništvom na način na koji to imamo danas“, prognozira Stanojević za „Sputnjik“.
Onog trenutka kada u virtuelnoj realnosti bude bilo birača, tamo će se pojaviti i političari, ocenjuje Stanojević, koji smatra da će sve „ozbiljne“ države da pristupe metaverzumu.
Šansa i za Srbiju
Stručnjak za medije i nove tehnologije dr um. Mirko Stojković napominje da se digitalna transformacija ne odnosi samo na diplomatiju i pojašnjava da će čitav realan svet vremenom da se preseli u digitalni, koji će da obriše razliku između ideja virtuelne i „regularne“ stvarnosti.
„Vremenom će nestati potreba da se naglašava da je nešto virtuelno, da je to meta. Sve to biće najnormalniji deo stvarnosti, jer ćemo mi sa svim svojim navikama i obavezama biti preseljeni u taj novi svet. Svi aspekti ljudskog života će se naći i tamo. To je deo ogromne digitalne transformacije. Ako je ne budemo svesni možemo da nastradamo“, upozorava Stojković.