„Tošiba“ bi 2023. godine trebalo da bude podeljena na kompaniju koja će se specijalizovati za elektronske, digitalne i informacione poslove u vezi sa upravljanjem infrastrukturom i saobraćajem, preduzeće čije poslovanje će se odnositi na provodnike, poluprovodnike, hard diskove i druge elektronske uređaje i firmu koja će se delom baviti poluprovodnicima, a delom finansijskim poslovima. Samo će ova treća zadržati ime „Tošibe“.
„Tošiba“ je i pre ovog najnovijeg razvoja događaja već prodala nekoliko svojih fabrika kompjutera, televizora i čipova, a oslobodila se poseda u vezi sa nuklearnom energijom u inostranstvu, zbog čega su se njeni prihodi prepolovili.
Neposredni povod za rastakanje grupe „Tošiba“, smatraju japanski stručnjaci, je interes novih krupnih deoničara, piše RTS.
Naime 2017. godine, kada je „Tošibi“ pretilo brisanje sa berze zbog dva uzastopna kvartala u dužničkom minusu, tadašnje rukovodstvo je odlučilo da ne dopusti delistiranje kako bi sačuvalo poverenje banaka i drugih kreditora, pa je prodalo veliki broj deonica da bi dopunilo kapital, zbog čega je moć odlučivanja predalo u ruke stranim fondovima i kompanijama i praktično izgubilo kontrolu nad budućnošću konglomerata.
Ti novi deoničari, koji su ulili oko šest milijardi dolara, bili su nezadovoljni radom rukovodstva, njegovom nemoći da prezentira novu viziju razvoja i ostvari sinergiju različitih preduzeća unutar konglomerata.
Oni su, između ostalog, tražili i prodaju nekih delova grupe, kao što su kompanije koje se bave proizvodnjom i servisiranjem liftova i semafora, što nije učinjeno.
Novi deoničari su zato, s obzirom na to da imaju za cilj da u najkraćem mogućem roku povrate investicije i nisu zainteresovani da čekaju duži period da se „Tošiba“ lagano oporavi i ponovo počne da raste, odlučili da traže njeno cepanje, odnosno, da novac pokušaju da zarade kroz prodaju pojedinih segmenata „Tošibe“ i brzo povećanje tržišne vrednosti (i kasnije trgovinu deonicama) onih komponenti u njenom dosadašnjem sastavu koje su još finansijski zdrave ili perspektivne.
Osnovni razlozi zašto je „Tošiba“, koja je napravila prvu sijalicu u Japanu i prvi komercijalni laptop kompjuter na svetu, pala u takvu krizu da joj je hitno bio potreban ogromni kapital sa strane su knjigovodstveni skandal i propale divovske investicije u nuklearnu energiju.
Pre šest godina na videlo je izašla činjenica da se „Tošiba“ godinama bavilo „kreativnim“ knjigovodstvom, odnosno, da je iskazala fiktivni profit od blizu dve milijarde dolara, što je dovelo do naglog gubitka poverenja u nju i pada njene vrednosti.
Grupa je ulaganjima u rudnike urana u inostranstvu i u kupovinu američkog proizvođača nuklearnih reaktora „Vestinghausa“ pokušala da kompletira poslovanje u domenu nuklearne energije i ostvari veći udeo na svetskom tržištu, ali su se te gigantske investicije pokazale kao promašaj, ne samo zbog iznenadne krize u domaćem nuklearnom sektoru prouzrokovane zatvaranjem nekoliko desetina reaktora u Japanu posle incidenta u Fukušimi, već i zbog pooštravanja propisa o bezbednosti u SAD, koji su, skupa s nerezonskim otkupima manjih preduzeća, „Vestinghaus“ brzo oterali u bankrot.
„Tošiba“ je „Vestinghaus“ u 2006. platila 5,4 milijardi dolara, da bi ta kompanija otišla pod led već početkom 2017.
Istovremeno, rastuća konkurencija južnokorejskih i kineskih preduzeća u oblasti proizvodnje plazma televizora, kompjutera i, naročito, pametnih telefona, stvorila je uslove u kojima veliki japanski konglomerati, sa jezgrom u elektronskoj industriji, procvetali u doba visokog ekonomskog rasta u Japanu od pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka (kao što su i „Soni“, „Panasonik“ i „Šarp“), više ne mogu da opstanu u celini.