Projektovani izdaci za isplatu penzija za 2022. godinu pokazuju da dolazi do njihovog relativnog pada (sa 9,9 odsto učešća u BDP na 9,7), objavila je „Politika“.
Za ostatak perioda koji strategija predviđa za 2023. i 2024. godinu, projektovan je dalji relativni pad rashoda za penzije (za oko 0,2 procentna poena BDP-a godišnje) što je dinamika koju Fiskalni savet ne može da smatra kredibilnim iz dva razloga.
„Prvi je tehničke prirode. Naime, za 2023. strategija predviđa indeksaciju penzija od 5,6 odsto, a to je osetno niže od procentualnog uvećanja koje bi se dobilo primenom postojeće švajcarske formule (ona bi rezultirala povećanjem od najmanje sedam odsto, uzimajući u obzir aktuelna kretanja neto zarada i inflacije) — što ne deluje realistično“, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.
Kako se dodaje, „švajcarska formula” generiše međugodišnje uvećanje penzija od 5,5 odsto što je niže od 7,7 procenata koliko će rasti privredna aktivnost u toj godini.
„Drugi je ekonomske prirode. Sudeći prema vladinim projekcijama, rashodi za penzije bi do kraja 2024. trebalo da padnu na 9,3 odsto BDP-a, što bi bilo ispod granice koju je Fiskalni savet, na osnovu iskustva uporedivih zemalja i aktuelnih društveno-ekonomskih prilika u Srbiji, identifikovao kao donji prag rashoda javnog penzijskog sistema”, stoji u izveštaju Fiskalnog saveta.
U planu je i izmena pravila za dostizanje održivog nivoa rashoda za penzije, što je implicitna potvrda da oni neće pretrpeti relativno smanjenje koliko se predviđa u trogodišnjim projekcijama. Formula za usklađivanje penzija integralni je deo penzijskih sistema u gotovo svim zemljama EU, uključujući i penzijski sistem Srbije od njegovih začetaka 1922. godine.
U prošlosti je bilo nekoliko epizoda tokom kojih je ona stavljana van snage — poslednji put 2018, da bi dve godine kasnije počela ponovo da se primenjuje (penzije se počev od 2020. indeksiraju po „švajcarskoj formuli”). Ta formula dovodi do postepenog smanjenja nivoa rashoda za penzije u odnosu na BDP, što je dodatno naglašeno usled kontinuiranog smanjenja broja penzionera tokom poslednjih nekoliko godina nakon primene penzijske reforme iz 2014.
Predstavnici Fiskalnog saveta smatraju da bi trebalo dodatno unaprediti i ojačati mehanizme fiskalnih pravila, uključujući „švajcarsku formulu”, kako bi se omogućilo da se penzijski rashodi u dugom roku kreću u intervalu koji je društveno i ekonomski poželjan, što se čini da je i vlada prepoznala najavljujući mogućnosti za unapređenje i osnaživanja „švajcarske formule” u narednom periodu. Za koje god se tehničko rešenje vlada opredeli, važno je da se omogući stabilizacija fonda penzija na ekonomski održivom i društveno prihvatljivom nivou, navodi se u strategiji.