Zaharova je obratila pažnju da je samo 11. novembra 1.185 osoba pokušalo da pređe Lamanš i domogne se Velike Britanije – ukupan broj onih koji "pokušavaju da se probiju" premašio 20.000 ljudi. Paralelno s tim, javnu retoriku Londona i Pariza prate "uzajamne kritike i traganje za krivcima".
"U poređenju sa tim ciframa, situacija na poljsko-beloruskoj granici ne zadivljuje razmerama. Ona iznenađuje esesovskim kvalitetom jedne članice EU – "meki koncentracioni logor" - tako nazivaju mediji ponašanje Varšave.
"Međutim, iz nekog razloga, nikome u Vestminsteru niti u Dauning stritu nije palo na pamet da pošalje kraljevske oružane snage da postave bodljikavu žicu niti uvode sankcije protiv Jelisejske palate. Zato je Ministarstvo odbrane Velike Britanije već donelo odluku da pošalje vojne inženjere u Poljsku. Ili je došlo do zabune u geografiji ili u političkim intrigama", napisala je Zaharova.
Migrantska kriza
Migrantska kriza na granici Belorusije sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom, kuda su se od početka godine uputili migranti, zaoštrila se 8. novembra. Nekoliko hiljada migranata došlo je do belorusko-poljske granice i ne napušta pograničnu zonu. Neki od njih pokušali su da uđu u Poljsku razbijajući ogradu od bodljikave žice. Zemlje Evropske unije optužuju Minsk za namernu eskalaciju krize i pozivaju na uvođenje sankcija. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko smatra da su za ovu situaciju krive same zapadne zemlje, zbog čijih dejstava ljudi beže od rata.
U poslednje vreme Litvanija, Letonija i Poljska javljaju o rastu broja privedenih ilegalnih migranata iz zemalja Bliskog istoka i Afrike na granici sa Belorusijom i optužuju Minsk za stvaranje migrantske krize. Minsk demantuje sve optužbe. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je da Minsk više neće sprečavati priliv ilegalnih migranata u zemlje EU – zbog sankcija Zapada za to nema ni novca ni snage.