Dogodilo se to pre 300 godina, na skromnoj svečanoj ceremoniji, u Trojickom saboru u Sankt Peterburgu.
Za Ruse je ta vojna pobeda imala ogroman značaj jer je neposredno pred početak rata Švedska bila najmoćnija vojna sila u Evropi. Sada je taj status u svakom pogledu pripao Rusiji.
Taj period ostao je u istoriji upamćen po brzom razvoju industrije, nauke, kulture i umetnosti. To je bilo zlatno doba za državu, koja je otvorila „prozor u Evropu“, dobila izlaz na Baltičko more, stvorila modernu armiju i snažnu flotu, i pripojila teritorije u blizini nove prestonice Sankt Peterburga — Estoniju, Livoniju, Ingriju i jugoistočnu Finsku.
Na taj način je Petar Prvi preobrazio Rusko carstvo u Rusku imperiju, koja će postati treća po veličini imperija u istoriji čovečanstva. Carska kruna na državnom grbu zamenjena je imperatorskom krunom.
Ruska imperija je postojala skoro 200 godina. Međutim, nije uspela da preživi Prvi svetski rat i revoluciju u sopstvenoj zemlji. Tragični kraj bio je rezultat mnogih spoljašnjih i unutrašnjih razloga, a privremena boljševička vlada je 1917. godine je Rusiju proglasila republikom, da bi potom bio osnovan i Sovjetski savez…
Romanovi, kojima je pripadao i Petar Veliki, preuzeli su presto 1613. i vladali su čak 304 godine. Dali su zemlji ukupno 18 vladara, od cara Mihaila Prvog Fjodoroviča do Nikolaja Drugog.
Konkretno, dinastija Romanov je dala Rusiji pet careva i 14 imperatora, računajući Petra Velikog u obe kategorije s obzirom da je nosio obe titule. Drugim rečima, bio je poslednji car i prvi ruski imperator. Svaki monarh iz dinastije Romanovih ostavljao je svom nasledniku zemlju veću po veličini nego što je nasledio od svog prethodnika. Za vreme njihove vladavine teritorija Rusije je povećana skoro pet puta.
Petar je proglašen za cara 1682, kada mu je bilo svega 10 godina, a samostalno je počeo da vlada 1689, uklonivši regenta, polusestru Sofiju. Na čelu zemlje bio je 43 godine, a u istoriju je ušao i kao car-reformator, koji je ojačao autoritet ruske države u svetu.
Ruska imperija je imala značajne vladare kao što su Katarina Velika, koja je jačala ulogu Rusije u svetu, osnovala Crnomorsku flotu i značajno proširila granice Imperije, zatim Aleksandar Prvi koji je pobedio Napoleona tokom njegove invazije na Rusiju 1812. i sa ruskom vojskom ušao u Pariz zbog čega ga je slavila čitava Evropa. Aleksandar Drugi ušao je u istoriju kao „Oslobodilac“. Takav nadimak je dobio ne samo u ruskom narodu, nego i u drugim zemljama u znak zahvalnosti za oslobađanje od otomanskog jarma i zato što je u Rusiji ukinuo kmetstvo.
Njegov naslednik Aleksandar Treći je zbog svoje miroljubive politike nazvan „car-mirotvorac“. Za vreme njegove vladavine Rusija nije vodila nijedan rat. Upravo se njemu pripisuje poznata rečenica: „Rusija ima samo dva saveznika — armiju i flotu“.
Vladavinu Nikolaja Drugog obeležio je ekonomski razvoj Rusije i istovremeno rast društveno-političkih tenzija i stvaranje revolucionarnog pokreta, koji je rezultirao Prvom ruskom revolucijom 1905-1907, Februarskom i Oktobarskom revolucijom, 1917. U spoljnoj politici — ekspanzija na Dalekom istoku, rat sa Japanom, kao i učešće Rusije u vojnim blokovima evropskih sila i Prvi svetski rat.
Carsku porodicu su boljševici ubili u Jekaterinburgu, u Sibiru, 18 meseci pošto je Nikolaj Drugi abdicirao u svoje ime i u ime svog sina, tokom Februarske revolucije. To je označilo i kraj viševekovne vladavine dinastije Romanov i Ruske imperije.