Nedavno je predsednik Rusije Vladimir Putin, u toku sastanka sa rukovodstvom Ministarstva odbrane i preduzeća odbrambeno-industrijskog kompleksa, istakao značaj isporuka sistema S-350, S-500 i S-550 Oružanim snagama Rusije.
Protivvazdušni sistemi S-350 „Vitjaz” i S-500 „Prometej” su već dovoljno poznati, pa i medijima, ali se sistem S-550 prvi put zvanično pominje na tom nivou.
Zasad nije sasvim jasno šta tačno stoji iza oznake S-550. Ali sistem upravo tako označen razvijan je poslednjih godina postojanja SSSR-a i trebalo je da kardinalno promeni sposobnosti protivraketne odbrane zemlje. Ali da krenemo redom.
Simetričan i asimetričan odgovor SSSR-a
Godine 1981. pokrenut je mobilni protivraketni sistem kratkog dometa S-550. Razvoj se zasnivao na iskustvu rada na sistemu S-225 Azov, koji je građen i testiran krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih na poligonu Sari-Šagan u Kazahstanu.
Tih godina, testiranje i razmeštanje mobilnog protivraketnog sistema predstavljalo bi kršenje Sporazuma o ograničenju sistema protivraketne odbrane između SSSR-a i SAD. Stoga je prvi model sistema napravljen u uslovno stacionarnoj verziji — sa premeštanjem opreme kompleksa u nemobilnim kontejnerima. Odvojeno je napravljen kontejner za radarski sistem navođenja, komandni punkt koji predviđa raspoređivanje operatora sistema i računarski centar. Jasno je da tokom prelaska sa testiranja na raspoređivanje stacionarni kontejneri dosta lako mogli da postanu mobilni (odnosno, da bi se mogli prebazirati — što bi omogućilo da se operativno izvede prebacivanje sistema protivraketne odbrane u bilo koju tačku zemlje.
Godine 1985. usvojen je veliki program razvoja sistema protivraketne odbrane, koji je predviđao rad na jednom od delova „sovjetskog odgovora na SDI” (Stratešku odbrambenu inicijativu) — reč je o američkom programu koji takođe zovu programom američkih „zvezdanih ratova”. Bar na rečima, planirali su razmeštanje moćnog kosmičkog sistema protivraketne odbrane, koji bi mogao da dovede u pitanje nanošenje sovjetskog uzvratnog raketno-nuklearnog udara.
SSSR je pripremao asimetričan odgovor novim kompleksima strateških raketnih sistema i simetričan — razvojem sopstvenih sistema protivraketne odbrane. Radovi su se odvijali u nekoliko pravaca odjednom: na kopnu su razvijali sistem protivraketne odbrane Moskve A-135, za kosmos su planirali razvoj sistema PRO SK-1000, uz razmeštanje delova borbenih elemenata u kosmičkoj orbiti.
Još jedna komponenta velikog programa izgradnje protivraketnog štita u poslednjim u godinama pred raspad SSSR-a trebalo je da bude pomenuti mobilni protivraketni sistem S-550. Po svojim mogućnostima on je bio sličan sistemu protivraketne odbrane A-135, ali je bio dosta kompaktniji.
Protivraketna „kupola” protiv bilo koje bojeve glave
Proizvodnja delova za novi sistem PRO S-550 radi sprovođenja testiranja počela je 1985. godine. Tri godine kasnije već su bili napravljeni komandni punkt i računarski sistemi novog kompleksa, bilo je u toku montiranje radarskog sistema sa rotacionom radarskom antenom s vidokrugom od 360 stepeni.
Njegovo testiranje bilo je planirano da počne 1990. godine na poligonu Sari-Šargan u verziji stacionarnog kompleksa da se ne bi kršio Sporazum o protivraketnoj odbrani. Ali krajem osamdesetih, verovatno usled ekonomskih problema i/ili Gorbačovljeve miroljubive politike, doneta je odluka da se obustavi rad na novom kompleksu. Već posle raspada SSSR-a oprema probnog modela S-550 je demontirana.
S obzirom na to da je S-550 nastao kao sistem protivraketne odbrane kratkog dometa i trebalo je da iskoristi iskustvo izgradnje raketa PRS-1 (53T6) sistema protivraketne odbrane A-135, može se pretpostaviti da je kompleks trebalo da obezbedi protivraketnu kupolu visine do 100 kilometara i radijusa do 100-150 kilometara nad bilo kojim branjenim objektom. Ta kupola je trebalo da brani objekat od napada balističke rakete bilo kog tipa i bilo kog skupa bojevih glava.
Nije važan izgled, već funkcionalnost
Nema detalja o tome kako danas izgleda kompleks S-550, ali se može pretpostaviti da je koncept mobilnog sistema PRO S-550 iz osamdesetih-devedesetih godina dobio novi razvoj na bazi sistema PRO S-500 „Prometej“, koji sam po sebi ima protivraketne kapacitete.
Drugim rečima, S-550 bi mogao da izgleda kao kompaktniji „Prometej“, modernizovan uz pomoć specijalizovanog protivraketnog radara.
Uostalom, nije važan izgled nego funkcionalnost. Može se pretpostaviti da će S-500 i S-550 podeliti dužnosti. Verovatno će se S-500 baviti pre svega PRO i hiperzvučnim borbenim blokovima, koji u perspektivi mogu da dobiju i potencijalni ruski protivnici, uključujući SAD. Dotle će S-550 više dejstvovati po strateškim udarnim sredstvima, to jest po borbenim blokovima balističkih raketa dugog dometa.
Da li su S-550 uništili?
Ovo je samo jedna od verzija. Inače, u štampi se može naići na mnoštvo hipoteza u vezi sa S-550.
Ima i logičnih, recimo da će S-500 uz povećani bojevi komplet i smanjeni radijus dejstva u poređenju sa S-500 biti nešto slično kao S-350 u poređenju sa S-300.
Ima i nekih egzotičnih: tobože, jedini probni model S-550 uništen je još davne 1992. godine.
Najzad, ima i onih koje su najrazumnije, koje kažu: sačekati da država predoči zvanične informacije o projektu.