Autorka ovog veoma zapaženog ostvarenja koje je nedavno premijerno prikazano u Beogradu za Sputnjik otkriva da je u Los Anđeles, grad u kom već godinama živi i radi, otišla sa tri knjige Dostojevskog: sa romanima „Zločin i kazna“ i „Zli dusi“ i zbirkom priča u kojoj su bile „Bele noći“ i „San smešnog čoveka“.
Prema njenim rečima te su se tri knjige našle u njenom koferu na putu za Ameriku upravo zato što je čitanje ovih romana za nju predstavljalo oazu mira u buci prestonice Holivuda.
Od Dostojevskog naučila kako da pristupi veri
„Počela sam da čitam Dostojevskog još kao tinedžerka. Uvek sam slušala priče od drugih da je on pisac težak za čitanje, ali ja se s tim ne slažem. Mislim da je iskren, dubok i komičan, zbog te njegove velike iskrenosti i mogućnosti da uđe u ljudsku psihu. To da je Dostojevski duboko ušao u ljudsku dušu potvrdio je Sigmund Frojd“, kaže Jelena Popović.
Ona naglašava da veliki ruski pisac mnogo pomaže kada je reč o radu na scenariju, glumi, režiji.
„Čitala sam ga dok sam radila na poslednjem filmu ’Božji čovek’, ne da bih ga imitirala, već da bi održala svest na visokom nivou, da ne padnem u banalnosti. On uvek otvara imaginaciju, naročito za umetnike koji se bave filmom.“
Zašto su „Zli dusi“ bili zabranjeni na sahrani Dostojevskog
Ona svedoči da i njene kolege, pisci i reditelji u Holivudu izuzetno cene Dostojevskog.
„Jedan moj kolega scenarista iz Amerike, inače veliki ljubitelj Dostojevskog, otkrio mi je da je komičan lik ’genija pisca’ iz ’Zlih duha’ posvećen Turgenjevu. Posle odlaska iz Sibira, Dostojevski je počeo da piše i odlazio je u Baden Baden, gde se kockao i gde je jednom prilikom sreo Turgenjeva. Turgenjev je već tada pripadao struji pisaca koji su bili zainteresovani za nove ideje iz Zapadne Evrope. Kada je Turgenjev izjavio da se oseća kao Nemac, Dostojevski je, kao veliki slovenofil, bio veoma ponižen ovim gestom i zbog toga je odlučio da od njega u ’Zlim dusima’ napravi karikaturu“, otkriva Popovićeva.
Ona podseća da su na sahranu Dostojevskog došli mnogi ljudi iz književnog sveta i da su svi nosili po jedno od njegovih dela, osim romana koji je bio zabranjen, a to su „Zli dusi“.
„’Zli dusi’ su proročanstvo onoga što se kasnije dogodilo Rusiji. Interesantno je i to da se taj roman posle Staljinove smrti, masovno čitao na javim mestima u Rusiji“, ističe rediteljka.
S posebnom pažnjom čitale su se i tada, kao i danas, stranice romana “Zli dusi” koje govore o tome kako velike ideje u glavama neveštih ljudi gube oblik i preobraćaju se u nešto drugo, kao igračke u rukama nerazumne dece.
„Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju vašu dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nađete na tržištu stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije – kao igračku kod nerazumne dece – i ne možete je više poznati! Ne! U naše doba tako nije bilo niti smo mi tome težili. Ne, ne, nikako tome. Ja ne shvatam više ništa... Naše će vreme opet nastupiti i opet će usmeriti na siguran put sve ono što se sada tetura,“ zapisao je pisac u „Zlim dusima“.
Jelena Popović je nedavno bila gost Marine Rajević Savić u emisiji „Dok anđeli spavaju“, kada je govorila o nastanku filma posvećenog životu Svetog Nektarija Eginskog, ali i o svom religioznom putu i uticajima: