Srbija je zemlja košarke, ali ono što se dogodilo u razmaku od svega četiri dana tera nas da upotrebimo onu čuvenu floskulu da smo „evropski Brazilci“.
Koliko god zvučalo kao otrcana fraza, rezultati u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, kao i magične igre na petoparcu govore u prilog tome.
Nakon što su večito osporavani fudbaleri Srbije obradovali su naciju plasmanom na Svetsko prvenstvo, njihovim stazama uspeha natavili su da koračaju futsaleri, koji su u dvomeču baraža za odlazak na Evropsko prvenstvo bili bolji od Belorusije ukupnim rezultatom 6:3.
Najlepši detalj dogodio se u prvom poluvremenu kada je maestralni čuvar mreže francuskog Lila, rođen u Prokuplju, postigao evrogol. Iz svog peterca je matirao kolegu Zmisla koji je stajao na liniji, što teoretski zvuči nemoguće, ali je u praksi i te kako drugačije.
Ali, nije to Nemanji Momčiloviću prvi put da postigne gol onda kada je bitno i kada je teško.
Pre dve godine u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo protiv Francuske (5:4) je izazvao muk u Parizu, kada je takođe zatresao mrežu i poneo oreol heroja.
„Izgleda da je postala praksa da postižem golove u kvalifikacijama. Šalu na stranu, Boba mi je vratio loptu u nedostatku boljih rešenja, ja sam takođe tražio opciju kome da je prosledim. Međutim, moji saigrači su bili statični i hvala im na tome. Video sam da je beloruski golman krenuo da čita pas ka Rajčeviću, a meni su isticale četiri sekunde koliko mogu da držim loptu i raspalio sam po njoj. Valjda se malo izgubio u prostoru kako je išao unazad, i eto, sreća i Bog su me pogledali. Gol posvećujem svom dedi koji je preminuo pred prvi meč u Kragujevcu“, počeo je raport za Sputnjik iz Belorusije maestralni Nemanja Momčilović.
Na pitanje ima li uopšte ideju koliko golova je postigao tokom bogate karijere od Prokuplja, Ekonomca, Nikarsa, preko Staklorada i Vintersporta, pa sve do Lila, Nemanja je odgovorio:
„Stvarno nisam neko ko vodi statistiku i slično, ali bilo ih je sigurno između 15 i 20“, što je impresivan podatak za jednog golmana.
Praktično se Nemanjino remek delo za 2:0, ispostavilo kao ključni momenat revanš meča sa Belorusima (3:2) na putu Orlova ka Evropskom prvenstvu.
„Saigrači su bili srećni koliko i ja. Čestitali su mi naravno, što se i moglo videti. Čini se, nekako, da smo tu 'zaključali' utakmicu i priveli je rutinski kraju“.
Pre hepienda u Belorusiji, Momčilović je doživeo neverovatan peh da zbog pozitivnog nalaza na virus korona nije mogao da putuje sa ekipom na Svetsko prvenstvo u Litvaniji.
U minut do 12 aktiviran je njegov zemljak, takođe legendarni golman, Miki Aksentijević.
Nije Nemanja želeo previše da priča o tom maleru koji ga je zadesio, on je od onih ljudi koji pozitivno gledaju na život i uzdignutom glavom koračaju napred.
„Ne bih da se vraćam na to pomenuto Svetsko prvenstvo jer mi je jako teško palo. Čak sam i dolazio do toga da razmišljam da se povučem. Eto koliko mi je bilo teško... Raditi nešto, stvarati nešto, uspeti u tome i onda sve to na kraju padne u vodu... To je bila kruna moje karijere, ali dobro sada je sve to iza i mogu samo da se nadam da mi se ništa slično neće desiti, kao ni nekom drugom. Na kraju sve je došlo na svoje mesto i sve se nekako namestilo“, poručuje ovaj rođeni pobednik.
Futsaleri su praktično prepisali recept od fudbalera. Velika radost za Srbiju u svega nekoliko dana, a Nemanja povodom svega toga kaže:
„Upravo tako, negde smo i mi imali u podsvesti da smo mi sledeći posle fudbalera koji ćemo se plasirati, čak smo na kraju meča slavili uz pesmu: 'Idemo u Katar, idemo u Katar', aludirajući baš na njih“.
Nismo mogli da ga ne pitamo kako se prelazi put od levog krila na velikom fudbalu u lokalnom klubu Topličanin, do reprezentativnog golmana u futsalu.
„Što se tiče karijere sa velikog fudbala i pomenutog levog krila, moram da se nasmejem, to je bilo kao na filmu. Onaj čuveni fudbal u školskom dvorištu, povreda golmana, nema ko - pa kao 'ajde ja ću. I tako je sve počelo, kasnije kada je oformljen klub u mom gradu Prokuplju, pitali su me da li bih probao. Rekao sam zašto da ne i tako je sve počelo. Kasnije je usledila proba za čuveni Ekonomac iz Kragujevca B tim. Iz meseca u mesec sam napredovao i eto, sada sam tu gde jesam tokom desetogodišnje karijere“, kaže 30-godišnji Momčilović, suprug i otac dve ćerkice.
Posle evrogola i plasmana Srbije na Evropsko prvenstvo Nemanji se telefon usijao od poziva, ali nije imao dilemu koja čestitka mu je najdraža.
„Bilo je stvarno puno čestitki. A svakako su najdraže one od porodice, majke, supruge, brata“.
Evropsko prvenstvo je tu, iza ćoška, a voljom žreba odlučeno je da Srbija ponovo bude u grupi sa Portugalijom. Biće to idealna prilika da Orlovi poravnaju račune sa prethodnog Svetskog prvenstva kada su izgubili od Rikardinja i ostalih majstora rezultatom 3:2, posle čega su eliminisani.
„Stvarno imamo najviše ciljeve, često pričamo o tome i koliki bi bio neuspeh da se nismo plasirali. Mislim da je vreme da napravimo nešto krupno jer nikada nismo imali ovakvu generaciju. I uz poštovanje mislim da je nećemo ni imati, takvu brzinu, snagu i tehniku. Mogu u svoje ime da kažem da ja idem po medalju. Grupa je sve samo ne laka, Portugalci naši stari poznanici, ne ležimo im i plaše nas se. Sa Ukrajinom smo odmerili snage u Nišu, nezgodni su, nešto slično kao Belorusija, a Holanđani su na papiru najslabiji, ali sigurno će ih publika nositi jer igraju kod kuće, tako da može svašta da se dogodi“, ističe Momčilović koji je za kraj ukazao na loš sistem organizacije u futsalu.
„U subotu sam igrao prvenstvenu utakmicu sa klubom, u nedelju sam seo imao let, a u ponedeljak igrao utakmicu za reprezentaciju. Zatim smo u utorak krenuli put Minska gde smo stigli dva časa iza ponoći i tog dana igrali revanš. Stvarno svaka čast momcima na svemu što su izdržali, meni je to bila treća utakmica u pet dana“, zaključio je za Sputnjik Nemanja Momčilović.
Evropsko prvenstvo u futsalu je na programu od 19. januara do 6. februara 2022. godine.