Što je čovek stariji, situacija je složenija
Mlečni šećer ili laktoza, koja čini 30 odsto energetske vrednosti mleka, ponekad može da bude uzročnik problema sa varenjem. Stvar je u godinama, jer na primer, kod male dece mleko (laktoza) se razgrađuje laktazom — posebnim enzimom u tankom crevu.
Vremenom organizam sve manje i manje proizvodi laktazu. Mlačeni šećer počinje da se sve teže vari: on se nalazi u debelom crevu, gde ulazi u interakciju ne sa laktazom, već sa bakterijama. Zbog toga, pola sata nakon obroka mogu se pojaviti neprijatni simptomi kao što su nadimanje, bol i dijareja. Ovaj fenomen se naziva „nedostatak laktaze".
Prema podacima medicinsko-genetičkog centra „Genotek", netolerantnost na laktozu ima 48 odsto Evropljana. Statistika u Rusiji se poklapa sa statistikom u zemljama Evrope. Na svetskom nivou ove cifre su nešto veće, na primer, u Jugoistočnoj Aziji mlečni šećer se ne apsorbuje kod 98 odsto populacije, a enzim laktaze nestaje kod dece već u uzrastu od pet-šest godina.
Gde se laktoza nalazi
„Laktoza se ne nalazi samo u mleku. Nje ima i u siru, mlečnim proizvodima, mada u manjoj koncentraciji, s obzirom da se razgrađuje bakterijama mlečne kiseline. Mlečni šećer se dodaje i u poluproizvode, konditerske proizvode, lekove i u hranu za sportiste", navodi gastroenterolog Andrej Zadvornov.
Međutim, neki ljudi su toliko netolerantni na laktozu da im je loše ne od šolje mleka, već i od parčeta sira. U slučaju da čovek nema neke izražene simptome on može godinama da pije mleko, da oseća neku malu nelagodnost i da ne zna o čemu je reč.
Alternativa mleku
„Ljudi se često, ne znajući da su netolerantni na mlečni šećer, obraćaju lekarima žaleći se na nadutost i nervozu u želucu. Naravno, nedostatak laktoze nije bolest, druga stvar bi bila da telo lošije apsorbuje hranljive materije", komentariše gastroenetrolog.
Kako biste proverili da li će vam mlečni proizvodi napraviti probleme, potrebno je da se uradi analiza, kao što je test tolerancije na laktozu. U slučaju da analize potvrde da se mlečni šećer usvaja loše, onda je potrebno da se leči i da se koriguje ishrana.
„Moguće rešenje može biti i primena lekova. U nekim slučajevima nedostatak laktoze mora da se leči. U ishranu je takođe moguće uključiti mleko bez laktoze ili mlečne proizvode kao što su: jogurt, sirevi, kefir i acidofilin (jogurt sa bakterijom Lactobacillus acidophilus)", rekao je doktor.
Koliko mleka bi trebalo piti?
Nema potrebe odreći se u potpunosti mleka i mlečnih proizvoda. Mleko sadrži proteine, vitamin D, fosfor i kalcijum. Na primer, hroničan nedostatak kalcijuma utiče na krhkost kostiju i kose i izaziva prelome kod starijih ljudi, jer se godinama smanjuje debljina kostiju.
Pored toga, mleko sadrži i vitamin A koji je odgovoran za zdrav imuni sistem, vitamin B12 koji utiče da nervni sistem bude zdrav, zatim, sadrži kalijum koji održava u normali krvni pritisak i riboflavin (B2).
Prema podacima Ministarstva zdravlja Rusije, optimalna norma mlečnih proizvoda za dan je do 200 grama. Ova količina predstavlja prevenciju za sarkopeniju, odnosno atrofiju skeletne muskulature, koja je povezana sa starenjem. U ovom slučaju, pozitivan efekat se gubi ako dnevna norma prelazi 400 grama.