U Lisabonu su doživeli katarzu i nagrađeni su za brojne nepravde, uključujući i prvi priznati gol Renata Sančeza kojem je prethodio očigledan faul Bernarda Silve nad Nemanjom Gudeljom.
Setimo se i prosutih bodova u Dablinu kada je Srbija od prvog do poslednjeg minuta imala totalnu dominaciju protiv Iraca, te se dogodio peh da Sergej Milinković-Savić napuca Nikolu Milenkovića, a lopta je tragično završila iza leđa Predraga Rajkovića...
Ali, sve vidi „onaj odozgo“ i zato su hrabri Piksijevi Orlovi nagrađeni da iz pakla lisabonskog „Da Luža“ odlete direktno u Katar.
Nije moglo lepše i slađe. Gol u 90. minutu, pa još Aleksandar Mitrović kojem se svet srušio godinu dana ranije u turobnoj beogradskoj noći protiv Škota na Marakani kada je promašio penal.
Sada mu je sudbina servirala taj pobedonosni gol koji je rasplakao 60.000 Portulaca, uključujuć i superstara Kristijana Ronalda koji je nemoćno vikao i širio ruke ka selektoru Fernandu Santošu, dok su Orlovi bili na sedmom nebu.
Scenario u Lisabonu mnoge je na društvenim mrežama naterao da napišu Katabaza zbog uticaja serije „Crna svadba“ koja se trenutno emituje u Srbiji, gde se igrom slučaja glavni negativac zove Mitar, i ubio je 12 osoba u svom selu.
Kako smo mi Srbi dovitljiv narod, usledilo je povlačenje paralele između Mitra i Mitrovića uz objašnjenje da je Mitrogol pogotkom u 90. minutu u Lisabonu „ubio“ 11 Portugalaca na terenu, dok je „12. žrtva“ bio selektor Fernando Santoš.
Ali, katarza je prava reč koja idealno opisuje sve što se izdešavalo s ovim nacionalnim timom koji se izdigao iznad svih nepravdi i na kraju je u Lisabonu doživeo doslovce prosvetljenje i pročišćenje onda kada je to bilo najteže i najpotrebnije.
Jasno je da su Dragan Stojković Piksi i svih 23 fudbalera to zaslužili svojim ponašanjem na terenu i van njega, ali i da je sreća bila presudan faktor na putu ispisivanju istoriji i uzimanju „skalpa“ jednoj top reprezentaciji posle 2010. godine kada je šokirana Nemačka na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi.
Dugo, predugo je Srbija čekala ovako nešto. Pratim nacionalni tim već 14 godina i još nisam dočekao da se plasiraju na Evropsko prvenstvo (poslednji put bili 2000. u Belgiji i Holandiji), ali su zato izborena tri svetska prvenstva, počev od Južne Afrike, preko Rusije i sada Katara.
Znajući mentalitet selektora Stojkovića, kao i nesporne kvalitete Tadića, Mitrovića, Kostića i ostalih, jasno je da ova Srbija dogodine u Kataru neće prezati od bilo koga, kao i da se neće zadovoljiti činjenicom da bude samo učesnik Mundijala.
„Pucaćemo iz svih oružja u Lisabonu, idemo na pobedu“, izgovorio je Stojković pred lisabonsku bitku.
Upravo ta rečnica savršeno opisuje s kakvim stavom će Orlovi odleteti u Emirate jer samo takav pristup može još jednom da obraduje naciju koja živi za fudbal i koja bi nesumnjivo zamenila uspehe iz svih sportova za samo jedan u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.
Bravo i hvala Piksiju što je napravio ratnike i patriote od ovih momaka, što ih je svojim neverovatno ofanzivnim fudbalskim razmišljanjem naterao da svi do jednog veruju u uspeh i kada ih drugi „sapliću“, kao što je uradio Italijan Danijele Orsato posle okruglo 100 sekundi u Lisabonu.
Nisu klonuli, nastavili su da veruju i „udarili su pun gas“ u najoštrijoj krivini iza koje se nazirao Mundijal u Kataru do kojeg su na kraju na senzacionalan način uspeli da stignu, ostavivši Portugalce u prašini „Da luža“.