Mlada reprezentacija Srbije predvođena Veljkom Paunovićem popela se na krov sveta 2015. godine na Novom Zelandu, nakon što je golom Nemanje Maksimovića u produžetku srušen favorizovani Brazil (2:1).
Tada su zlato osvojila i braća Sergej i Vanja Milinković-Savić, a šest godina kasnije dočekali su da zajedno budu na terenu u A timu Srbije.
S obzirom na to da Vanja ima odličnu sezonu i da se ustalio na golu Torina, selektor Dragan Stojković Piksi odlučio je da ga uvrsti na spisak za utakmice sa Katarom i Portugalijom, a pomenuti prijateljski susret pred nedeljno finale, bio je idealna prilika da Piksi vidi da li može da računa na njega.
I nije se prevario! U nekoliko navrata Vanja Milinković-Savić je pokazao da je s pravom zaslužio poziv među Orlove.
Bio je koncentrisan tokom svih 90 minuta, pratio je igru, istrčavao, skraćivao ugao i imao nekoliko odličnih intervencija kada je zaustavio Katar da pronađe put do naše mreže.
O Sergeju ne treba previše trošiti reči, on je odavno jedna od važnijih karika u lancu na sredini terena Srbije.
Iako mnogi komentarišu kako SMS ne pruža partije u dresu Srbije nalik onih u Laciju, gde blista iz nedelje u nedelju, on uvek pruži maksimum i trudi se da doprinese trijumfu Orlova.
Ovoga puta Piksi je rešio da ga poštedi i nije ga izveo na teren od prvog minuta jer je nedeljni meč sa Portugalijom daleko bitniji, pa mu je šansu ukazao na startu drugog poluvremena kada je zamenio Andriju Živkovića.
Odmor kao da je prijao Sergeju pa ubedljivom trijumfu nad Katarom – 4:0 doprineo golom u 83. minutu na asistenciju Dušana Vlahovića, koji je takođe ušao u igru sa klupe umesto Radonjića i uspeo je da se upiše u strelce.
Dva momka za primer, dva brata, dva prvaka sveta ponovo su na okupu i Srbija je sa njima do sada nepobediva! Ko zna, možda nas Piksi po običaju sve iznenadi u Lisabonu 14. novembra kada je startnih 11 u pitanju...