Da sve bude još i gore, Bajden je drugi uzastopni predsednik Sjedinjenih Država čije se mentalno zdravlje, s više ili manje opravdanih razloga, javno dovodi u pitanje.
Predsednik i kamila
Džo Skarboro, jedan od vodećih autora na liberalnoj TV mreži MSNBC, Donalda Trampa je optuživao da iskazuje „rane znake demencije“ i da podseća na njegovu majku koja je imala Alchajmerovu bolest, a grupa od 70 psihijatara je na polovini Trampovog predsedničkog mandata javno tražila da se on podvrgne testu mentalnih sposobnosti.
Tramp je to zaista i učinio i, kako se potom hvalio, položio je na briljantan način. Desetominutni test, inače, sastoji se od zahtevnih zadataka kao što su prepoznavanje kamile na crtežu, crtanje sata i ponavljanje čak tri broja i to unazad; i ne može se poreći da je utešno saznanje da je čovek, koji je u tom trenutku kontrolisao kodove za aktiviranje američkog nuklearnog naoružanja, uspeo da se izbori i sa ovoliko kompleksnim zahtevima.
A opet, upravo iz tog razloga dodatno obespokojava informacija da Trampov naslednik uporno odbija da se podvrgne istoj vrsti provere.
Admiral Roni Džekson, glavni lekar Bele kuće koga je na tu funkciju postavio Barak Obama, zajedno sa 13 republikanskih članova Kongresa u pismu javnosti zahtevao je od Bajdena da se, u skladu s presedanom koji je uspostavio Tramp i sopstvenim predizbornim obećanjem, podvrgne testu svojih mentalnih sposobnosti. Bajden to nije učinio i svet sad nije siguran da li je predsednik SAD u stanju da prepozna kamilu.
Potpuno kognitivno opadanje
Dok je Taker Karlson, konzervativni voditelj na „Foksu“ i najgledaniji autor na američkim kablovskim mrežama, potpuno uveren: „Džo Bajden je senilan... U mesecima uoči prošlogodišnjih izbora i sama Bajdenova porodica znala je savršeno dobro da se on nalazi u stanju potpunog kognitivnog opadanja. Brinuli su zbog toga. Rekli su i drugim ljudima da brinu zbog toga i zahvaljujući tome i mi znamo za to. Ali niko nije učinio ništa da spreči Bajdenovu predsedničku kandidaturu.“
Ovu svoju tvrdnju Taker Karlson izneo je krajem avgusta, a i pre i posle toga nastavili su da se ređaju znaci da sumnje u Bajdenove mentalne kapacitete nisu lišene osnova.
Brojni su primeri njegovog nekoherentnog mrmljanja koje nije ni moguće citirati. Za svog pokojnog sina Boa Bajdena pogrešno je naveo da je bio državni tužilac SAD. Nije mogao da se seti imena svog šefa Pentagona Lojda Ostina, koga je nazvao „tipom koji vodi onu tamo jedinicu“, nije mogao da se seti ni imena premijera Australije Skota Morisona, već ga je oslovio kao „onog momka odozdo“, kada su objavljivali formiranje trojnog američko-australijsko-britanskog pakta u Pacifiku.
A onda je, nakon što se srdačno rukovao s onom nevidljivom osobom na pozornici u Nju Džerziju, predsednik Amerike Džozef Bajden naočigled čitavog sveta zaspao tokom konferencije o klimatskim promenama u Glazgovu. Prethodno je zaspao i kada mu se pred kamerama obraćala Hilari Klinton da podrži njegovu predsedničku kandidaturu. A spavao je u javnosti i 2011. kao potpredsednik Amerike dok je predsednik Obama govorio o budžetu.
Da bi se na sve to sad nadovezala i glasina da se tokom nedavnog susreta s papom Franjom u Vatikanu dogodio neprijatni incident zbog koga su predsedniku Amerike morali da presvlače pantalone. Mnogi su iskazali spremnost da u to poveruju te je ova neproverena informacija, kada se pojavila u javnosti, postala trend na društvenim mrežama u Americi.
Carevo novo odelo
A jedno letošnje istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da čak 57 odsto glasača u SAD ne veruje da je predsednik Bajden onaj ko upravlja njihovom zemljom.
Ko upravlja Amerikom, ako to nije njen predsednik? Kakvo je mentalno stanje Džoa Bajdena? I kakve sve posledice ova situacija može da proizvede?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili politikolog Aleksandar Pavić i istoričar Saša Adamović.
„Situacija s Bajdenovim mentalnim zdravljem sve više podseća na priču o carevom novom odelu — svi vide šta je posredi, ali se niko iz njegovog okruženja ne usuđuje da to i javno prizna“, konstatuje Aleksandar Pavić. „Zahvaljujući medijskoj dominaciji kojom te strukture raspolažu, čini im se da mogu da postignu baš sve; pa i da jednu puku figuru — jer on je više figura nego čovek — postave za predsednika nominalno najmoćnije države sveta.“
Pritom, dodaje Pavić, situacija se neretko pretvara i u pravu farsu, s Bajdenom koji je u više navrata, verovatno nesvestan da time praktično priznaje da je zaista samo marioneta pravih vladara iz senke, javno priznavao da će dospeti u nevolju zbog nečega što je izgovorio.
„Već se tokom prošlogodišnje predizborne kampanje“, podseća Saša Adamović, „nagoveštavalo ono što je do sada postalo potpuno jasno — da Bajden ima ozbiljne mentalne probleme zbog kojih počesto gubi svest o tome gde se nalazi i šta radi i izgovara. Prilično je izvesno da je u pitanju jedan sve ozbiljniji oblik staračke demencije. Zato i pokušavaju da ga brižljivo drže pod kontrolom, što smo svi mogli da vidimo kada je odlutao tokom nedavnog samita G7 u Kornvolu, pa je supruga panično morala da ga sklanja od novinara da pred njima ne bi rekao nešto što ne treba“.
Objašnjavajući zašto umesto Bajdena, da igra tu ulogu lidera SAD, nije odabran neko ko nema problema s kakvima se suočava 78-godišnji aktuelni predsednik, Aleksandar Pavić ocenjuje da je „očigledan nedostatak kvalitetnih kadrova u strukturama koje su podobne establišmentu Demokratske partije. Izbor je jako sužen i nastupila je negativna selekcija; to se videlo i kada je Hilari Klinton bila izabrana da se suprotstavi Donaldu Trampu... Otuda i zaključak da je Demokratska partija postala zarobljenik jedne uske klike koja se incestuozno vrti u krug, a svi znamo čemu incest vodi...“
Barak Obama i vladari iz senke
„Reč je o pravoj gerontokratiji“, skreće pažnju Saša Adamović na čitav niz vodećih ličnosti ove partije koji je duboko zašao u 8. deceniju života, poput Nensi Pelosi, Bernija Sandersa, Elizabet Voren...
Ipak, napominje Adamović, „možemo da pretpostavimo da u znatnoj meri Barak Obama i dalje vuče konce iz senke i da je Džo Bajden bio upravo njegov lični kandidat. Obama se i tokom svoje oproštajne turneje žalio što ne može da se bori i za treći mandat, posle odlaska iz Bele kuće ostao je da živi u Vašingtonu i oko sebe je zadržao ljude iz svoje administracije, sa idejom da tako nastavi da utiče na američku politiku...“
„Zaista postoji škola mišljenja da je Barak Obama taj vladar iz senke, a preko Obame i oni koji su njega kontrolisali... U intervjuu Džordžu Stefanopulosu s televizije Ej-Bi-Si Barak Obama je svojevremeno rekao kako je po završetku svog mandata maštao da novi predsednik ima bubicu u uhu i da mu preko nje on govori šta da radi... Izuzetno je moćna i Suzan Rajs, savetnica za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji, koja je kod Bajdena zadužena za unutrašnju politiku. U osnovi, kada se govori o vladarima iz senke, reč je o istim onim strukturama duboke države čiji je eksponent bio i Barak Obama i koje su Donaldu Trampu radile o glavi za sve vreme njegovog mandata“, opominje Aleksandar Pavić.
S druge strane, međutim, naglašava Saša Adamović, „problem ovih elita sastoji se u tome što nisu sposobne da prepoznaju da se svet nepovratno promenio i da više nije moguće da nastave da rade ono što su navikle. I zato sada postaju autodestruktivne“.
„Situacija u SAD podseća na dekadenciju kakva je vladala zapadnim Rimskim carstvom uoči njegovog kolapsa, ili na ono stanje koje je prethodilo raspadu Sovjetskog Saveza, gde je takođe na vlasti bila gerontokratija kao danas u Americi. A ovaj proces dodatno ubrzava sve veća oligarhizacija vladajuće klike, koja joj dodatno sužava izbor, da bi na kraju, kao posledica toga, u prvi plan i izbio neko poput Džoa Bajdena. Njegovo stanje, koje više ne može da se sakrije, ponajbolje odslikava i stanje čitavog tog sistema“, zaključuje Aleksandar Pavić.