Kako je Bosna prokockala šansu da Srpsku izvede na more

Izgradnja Pelješkog mosta u Hrvatskoj, koji bi trebalo da bude pušten u upotrebu iduće godine, onemogućava da kruzeri ili veći brodovi pristaju na teritoriji BiH i to je, kako navodi sarajevski akademik profesor doktor Suad Kurtćehajić i predsednik Bosanske akademije nauka i umetnosti „Kulin ban“, problem na koji je ukazao Džaferović.

Hrvati neće rušiti most

„U izgradnju tog mosta je do sada uloženo trista i nešto miliona evra, plus je Hrvatima pomogla i EU da se taj most izgradi i nema tu nikakve reči o rušenju ako smo dozvolili njegovu gradnju. Sad, ne znam da li to može da se nekako ’izreže‘ pa da se napravi pokretni, podižući most, kojim bi se omogućilo da uplove veći brodovi i kruzeri“, kaže profesor Kurtćehajić.

Međutim, ono na šta naš sagovornik upozorava je greška koju je BiH napravila kada se odrekla u korist Crne Gore vlasništva nad Sutorinom, graničnim mestom, gde bi imala otvoren izlaz na more.

„Vidite, BiH je imala dva izlaza na more, Neum i Sutorinu. Po AVNOJ-u, BiH je imala oba mesta. Tačnije, 1945. godine Predsedništvo AVNOJ-a je utvrđivalo granice tadašnje Jugoslavije, odnosno federalnih jedinica koje tada još nisu bile republike, što su kasnije postale. Za BiH je bila sledeća formulacija: BiH će ući u granicama koje su utvrđene na Berlinskom kongresu, dakle i sa Sutorinom i sa Neumom“, podseća sagovornik iz Sarajeva.

Sutorina data bez kvoruma

Upravo iz tih razloga sam lično pokušavao da ukažem Sarajevu da ne potpiše Ugovor o granici sa Crnom Gorom. Međutim, oni su se izgleda unapred dogovarali. Mislim, dodaje on, da je Sarajevo Crnoj Gori dalo Sutorinu samo iz razloga jer su se plašili da to ne pripadne Republici Srpskoj.

„Mislim da je samo jedan činilac bio da se ne napravi takav ugovor sa Crnom Gorom, što je pogubno, jer vrednost toga može da se meri milijardama evra. Mogli smo da napravimo izlaz na more bolji nego što ima sama Crna Gora“, kaže on.

Ugovor o ratifikaciji granice između Crne Gore i BiH po kome je Sutorina data Crnoj Gori, potpisan je 2015. godine, napominje naš sagovornik. Ali, u isto vreme tvrdi da taj ugovor nije potpuno legalan.

„Mi smo preko zapisnika o utvrđivanju granice utvrdili da je sporazum potpisan bez kvoruma. Dakle, naša bosanska komisija imala je devet članova — tri Srbina, tri Hrvata i tri Bošnjaka. Kvorum čini šest članova. Međutim, u finalnom delu utvrđivanje sporazuma o granici sa Crnom Gorom se utvrđivalo sa tri člana. Za mene je to dobar znak, jer ako se nekada desi i bude dobre volje, taj ugovor može da se ospori zbog proceduralnih razloga i da ga poništimo“, smatra profesor Kurtćehajić. Odnosno, dodaje on, da se uradi novi ugovor koji bi pravno bio validan, jer BiH je to bespotrebno dala.

Međunarodni sud pravde adresa

Da je to otišlo na sud, uveren je on, Crna Gora bi mogla da navede kao argument samo da im je to neko dao u telefonskom razgovoru.

Profesor banjalučkog Pravnog fakulteta Milan Blagojević, s druge strane, napominje da je u pitanju međunarodni državni ugovor između Crne Gore i BiH, kojim je definisana njihova međusobna granica.

„Nesporno je da je taj ugovor na pravnoj snazi. On eventualno može biti u celini ili nekim delom poništen samo u odgovarajućem postupku pred Međunarodnim sudom pravde. Dakle, to što je BiH kod sebe eventualno imala neke proceduralne greške, u smislu da nije bilo kvoruma za održavanje sednice nekog organa, jeste stvar koju prvo treba raščistiti na unutrašnjem planu u BiH od strane njenih nadležnih organa. Pa ako se eventualno utvrdi da zaista nije bilo kvoruma, to još ne čini taj međunarodni ugovor pravno nevaljanim, već samo daje mogućnost BiH ako odluči da podnese tužbu Međunarodnom sudu pravde za poništenje tog međudržavnog ugovora o granicama“, objašnjava profesor Blagojević.

Što se tiče Hrvatske i mosta koji je blokirao izlaz BiH na otvoreno more, Blagojević napominje da i tu postoji pravni lek.

BiH može da tuži Hrvate

„Što se tiče izlaza na otvoreno more u delu koji se odnosi na most na Pelješcu, to je deo akvatorije Republike Hrvatske. E sad, to što se radi o akvateritorijalnom području Hrvatske, ne znači da država koja eventualno ima interes za izlaz na otvoreno more ne može zatražiti svoja prava. BiH u tom slučaju može da traži opet tako što će se obratiti Međunarodnom sudu pravde, tužeći Hrvatsku za eventualnu povredu prava izlaza na otvoreno more, ili Međunarodnom sudu za pravo mora“, objašnjava naš sagovornik.

Mesto Sutorina nalazi se u blizini Herceg Novog na izlazu na otvoreno more u Crnoj Gori. Bilo je deo BiH do 1948. godine i nezvaničnim dogovorom partijskih drugova Đure Pucara Starog (BiH) i Blaže Jovanovića (Crna Gora) Sutorina je tada „razmenjena“ za oblast Lovišta na Sutjesci.

Zbog poslovične nezainteresovanosti predstavnika vlasti BiH, problem Sutorine spominjan je tek s vremena na vreme i sve izvesnije je da će ta teritorija, kada BiH i Crna Gora dogovore konačno razgraničenje, i definitivno otići Crnoj Gori, čime je BiH izgubila više od pet kilometara otvorenog izlaza na more.

Problem Sutorine nije ni novo ni nepoznato pitanje. Naime, još 2006. godine Željko Komšić i Haris Silajdžić, kao članovi tadašnjeg saziva Predsedništva BiH, najavljivali su pokretanje procesa međunarodne arbitraže, ali do toga nije došlo.