Tehnološki giganti polako ali sigurno grade svoje virtuelne svetove, u kojima će ljudi moći da provode vreme. Posle „Fejsbuka“, tj. „Mete“ koja razvija „Metaverzum“, trodimenzionalni digitalni svet u kojem će ljudi imati svoje „avatare“, virtuelna oličenja sebe uz pomoć kojih će zajedno provoditi vreme u tom okruženju, „Majkrosoft“ je pošao sličnim putem.
Poznata tehnološka kompanija u okviru svoje platforme za sastanke „Majkrosoft timsa“ razvija virtuelne prostorije i uslugu pravljenja „avatara“ da bi omogućila ljudima da se sastaju i međusobno razmenjuju „Majkrosoft ofis“ datoteke, poput „Pauver point“ prezentacija i „Eksel“ tabela, ne samo putem video-poziva, već i u trodimenzionalnom digitalnom svetu.
Čovečanstvo u eri virtuelnosti
Dok se u „Meti“ nadaju da će „Metaverzum“ biti virtuelni svet u kom će ljudi moći da provode svoj „digitalni život“, „Majkrosoft“ je svoju lestvicu postavio niže, želeći da ima svoj virtuelni konferencijski prostor koji bi mogao da počne da funkcioniše već naredne godine, a osim toga, razvija i softver „Meš“ koji koristi tzv. poboljšanu stvarnost.
Poboljšana stvarnost omogućava ljudima da kroz ekrane telefona, odnosno stakla pametnih naočara vide virtuelne prikaze ljudi, predmeta ili informacija u realnosti, kao da posmatraju hologram.
Iako se projekti tehnoloških giganata razlikuju po opširnosti i glavnoj nameni, činjenica je da će prelazak iz dvodimenzionalnih u trodimenzionalne digitalne svetove, čiji god bili, značajno promeniti ljudske živote širom planete i uvesti civilizaciju u eru virtuelnosti.
Ljudi će virtuelnim svetovima, u početku, pristupati putem kaciga za virtuelnu realnost (VR), koje ograničavaju vidno polje na trodimenzionalni svet koji projektuju, ili će ljude i predmete posmatrati kroz pametne naočare uz pomoć poboljšane stvarnosti.
Ljudi će virutalnim svetovima, u početku, pristupati putem kaciga za virtualnu realnost (VR).
CC0 / Unsplash /
„Za sada ćemo verovatno samo sedeti negde s uređajem na glavi. Koristićemo čula vida i sluha za učestvovanje u tim zamišljenim realnostima, ali će tehnologija ići dalje od toga. Ima tu problema, ljudima je muka itd, pa mislim da će biti uvedena neka odela ili tehnologija koja će moći da stimuliše sva čula“, rezonuje direktor za proizvode i razvoj portala B 92 Ivan Jelić.
U virtuelnim svetovima ljudi će praviti i kontrolisati svoje „avatare“. Oni i okruženja u kojima će se nalaziti trenutno izgledaju prilično nestvarno, poput trodimenzionalnih crtanih filmova, ali je skoro izvesno da će vremenom postajati sve realističniji.
„Stavite kacigu za VR na glavu i vi ste bilo gde. Nema ograničenja. Možete da napravite sastanak na plaži ili u zamišljenoj konferencijskoj sali. Mogućnosti su neograničene. Zamislite da možete da odete na Ajfelov toranj za pet evra i da taj utisak bude relativno realan i zadovoljavajući svima koji to ne mogu da priušte ili ne žele da putuju“, predočava Jelić.
Ljudi će moći i da „uživo“ vežbaju s trenerom koji nije u istoj prostoriji s njima. Zbog široke primene VR-a u poslovima postoji šansa da će lično prisustvo postati „premijum usluga“. Sve nam to govori da će virtuelni svetovi imati i svoja tržišta na kojima će se trgovati digitalnim robama, uslugama i nacionalnim, a možda čak i kriptovalutama.
„Kao što je slučaj u računarskim ‘onlajn’ igrama, moći ćete da za svoje ‘avatare’ kupite havajsku košulju, kratke pantalone, japanke, odelo za posao ili večernji izlazak... Sve će vas mamiti da vremenom trošite što više sredstava, od kojih će vlasnik platforme imati procenat, a biće i mnogo onih koji će razvijati virtuelne proizvode“, pojašnjava IT konsultant Vojislav Rodić.
Zbog široke primene VR-a u poslovima postoji šansa da će lično prisustvo postati „premijum usluga“.
© Sputnik / Vladimir Pesnя
/ Prednosti i mane virtuelnog sveta
Prema Rodićevom mišljenju, glavne prednosti virtuelnih svetova ogledaju se u ekonomskoj, a mane u psihološkoj i društvenoj sferi. Zbog svega što će moći da rade u tim okruženjima, ljudi će uštedeti vreme i novac, ali će zauzvrat tupiti svoje socijalne veštine.
„Kako Mark Zakerberg kaže, vi nećete trošiti više vremena, pošto smo ionako previše vremena u našim mobilnim telefonima, nego ćete to vreme koje već provodite na internetu koristiti kvalitetnije, jer će simulacija realnog sveta biti još bolja. Šta je onda krajnji cilj? Mnogi već pominju ‘Matriks’, ali se, za sada, ne treba toga bojati“, ističe Rodić za „Sputnjik“.
Neminovno je da će virtuelni svetovi biti korisni, ali i potencijalno štetni. To zavisi isključivo od načina na koji će ljudi da ih koriste.
„Koliko te stvari mogu da imaju dobrih strana, toliko mogu i loših. Nema tehnologije koja može da popravi ili pokvari ljude ukoliko oni to ne žele“, zaključuje Jelić.