Izveštaj o stanju klime za 2021. SMO ističe da se svet menja pred našim očima, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutiereš.
Najtoplije godine u istoriji, ekstremno vreme kao nova norma
Studija otkriva da će poslednjih sedam godina, uključujući i ovu, verovatno biti najtoplije u istoriji, dok ubrzani rast nivoa mora dostiže nove rekorde, piše „Gardijan“
Prateći porast temperatura gura planetu u neistraženu teritoriju, sa rastućim uticajem širom planete, kaže se u izveštaju.
„Od dubina okeana do vrhova planina, od glečera koji se tope do nemilosrdnih ekstremnih vremenskih događaja, društvene zajednice i ekosistemi širom planete se uništavaju“, rekao je Gutiereš.
On je dodao da su naučnici jasni, a da je sada na svetskim liderima da to budu u svojim akcijama kako bi „zaštitili budućnost i sačuvali čovečanstvo“.
„Ekstremni događaji su nova norma“, rekao je generalni sekretar SMO Peteri Talas i dodao da je klimatska konferencija UN u Glazgovu, poznata kao COP26 „prilika da se vratimo na stazu“..
Talas je nabrojao i neke ekstremne vremenske događaje koji su se odigrali ove godine:
Padala je kiša, a ne sneg, prvi put u istoriji tokom vrhunca ledenog pokrivača na Grenlandu
Toplotni talas u Kanadi i susednim delovima SAD doneo je temperature blizu 50 stepeni Celzijusa
Dolina smrti u Kaliforniji dostigla je temperaturu od 54,4 stepena Celzijusa tokom jednog od nekoliko toplotnih talasa
U Kini je u toku nekoliko sati pala količina kiše koja inače padne u toku nekoliko meseci
Delove Evrope pogodile su velike poplave
Suptropske delove Južne Amerike pogodila je druga sušna godina zaredom
Poplava u Nemačkoj
© AP Photo / Michael Probst
U Glazgovu će se okupiti 120 svetskih lidera, a uoči tog sastanka, izveštaj SMO ukazuje na globalne opasnosti.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš podvlači da je globalno zagrevanje nedvosmisleno izazvano ljudskim aktivnostima.
Emisija gasova staklene bašte raste
Prema izveštaju SMO, planeta će 2030. biti suočena sa emisijom gasova staklene bašte koja je veća za 16 odsto, umesto da bude manja za 45 odsto, što je cilj koji su naučnici postavili kako globalni prosek temperature ne bi porastao više od 1,5 stepen. Planirana proizvodnja fosilnih goriva, glavni uzrok klimatskih problema, daleko prevazilazi te limite, pa bi planeta mogla da se suoči sa porastom temperature od čak 2,7 stepeni u proseku.
Elektrana u Nemačkoj
© AP Photo / Martin Meissner
Izveštaj SMO pokazuje da je u protekle dve decenije globalni rast temperature bio veći od jedan stepen u odnosu na predindustrijski nivo. To je prvi put da su dvadesetogodišnje temperature premašile taj prag od 1850. godine, od kada su počela beleženja.
Nivo gasova staklene bašte u 2020. godini oborio je rekord, uprkos lokdaunima zbog pandemije, navodi se u izveštaju SMO.
Nivo mora dostigao novi maksimum
Više od 90 odsto toplote zbog efekta staklene bašte „upijaju“ okeani, a izveštaj SMO pokazuje da je i njihova temperatura dostigla rekordne nivoe. Takođe, okeani upijaju oko četvrtine emisije ugljenika, pa je njihova kiselost najveća u poslednjih 26.000 godina.
Prema studiji, globalni nivo mora porastao je na novi maksimum 2021. godine.
Prosek rasta nivoa mora od 1993. do 2002. bio je 2,1 milimetar, dok je od 2013. do 2021. to bilo dvostruko više, čak 4,4 milimetra, najviše zbog topljenja glečera i ledenog pokrivača.
U izveštaju se navodi i da su zabeleženi temperaturni rekordi u 2021. Tako je izmerenih 54,4 stepena Celzijusa u Dolini smrti u Kaliforniji najviše od 1930. godine, dok je 48,8 stepeni izmerenih na Siciliji u avgustu evropski rekord.