On poručuje da će Minsk i Moskva oštro reagovati na militarizaciju regiona.
Migraciona kriza na zapadnoj granici Belorusije počela je u proleće 2021. godine. Krajem maja, nakon uvođenja sankcija Minsku, Aleksandar Lukašenko je izjavio da zapadne zemlje treba samostalno da vrše kontrolu nad tokovima ilegalnih migranata na svojim granicama.
Nakon toga, Litvanija, Letonija i Poljska su prijavile porast broja privedenih nelegalnih migranata na granici sa Belorusijom. Ove zemlje optužile su Minsk da je izazvao migracionu krizu, što beloruske vlasti odlučno negiraju. Istovremeno, Lukašenko, međutim, ne krije da Minsk više ne namerava da obuzdava protok ilegalnih imigranata u zemlje EU, jer zbog sankcionih ograničenja Zapada, kako kaže, ta zemlja nema „ni novca ni snage“ za to.
Migrantska kriza
Predsednik Belorusije je u avgustu čak optužio Poljsku za raspirivanje pograničnog konflikta u kom je narušena granica prema Belorusiji.
„Nekoliko desetina, a možda stotina Avganistanaca krenulo je preko Belorusije na Zapad. Zapad ih je i pozvao i obećao da će da ih primi. Šta su Poljaci uradili: pronašli su na teritoriji Poljske pedesetak migranata koji su priznali da su krenuli u Nemačku i pod pretnjom oružja naterali ih da dođu baš na granicu sa Belorusijom“, ustvrdio je Lukašenko krajem avgusta na vanrednoj sednici Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB, posvećenoj situaciji u Avganistanu.
On je naglasio da migranti ne žele da ostanu u Belorusiji, već pokušavaju da se domognu Zapadne Evrope:
„Naravno da su krenuli za Nemačku. Pa ne žele oni da ostanu u Belorusiji“, konstatovao je Lukašenko.
Zanimljivo je da Varšava za situaciju sa migrantima na granici s Belorusijom krivicu pripisuje ne samo Minsku, već i Moskvi. Ministar odbrane Poljske Mariuš Blaščak priliv nelegalnih imigranata na poljsko-belorusku granicu opisao je u avgustu kao „prljavu igru Lukašenka i Kremlja“. On je takođe dodao da granicu štiti pogranična služba sa više od 900 vojnika.
Početkom septembra poljski Sejm podržao je uvođenje vanrednog stanja na teritorijama koje se graniče sa Belorusijom, a 30. septembra predsednik Andžej Duda potpisao je ukaz o njegovom produženju na 60 dana.
Militarizacija granice
Rusija je takođe skrenula pažnju na jačanje vojnog prisustva na zapadnim granicama Savezne države. Ministar odbrane Sergej Šojgu je 20. oktobra na sastanku zajedničkog kolegijuma vojnih resora Rusije i Belorusije izjavio da NATO jača vojnu infrastrukturu u ovom regionu.
„Oklopna brigada kopnenih snaga SAD i četiri multinacionalne bataljonske taktičke grupe raspoređene su u Poljskoj i baltičkim državama. Štabovi koalicionih divizija Alijanse formirani su u Rumuniji, Poljskoj i Letoniji. Kapacitet lučke i aerodromske infrastrukture se povećava“, izjavio je Šojgu.
Prema njegovim rečima, broj primarno angažovanih snaga NATO-a u tom regionu je skoro udvostručen — sa 25 na 40 hiljada vojnika.
„Vašington raspoređuje protivraketne komplekse ‘Idžis Ašor’ u Rumuniji i Poljskoj. Istovremeno, univerzalnost njihovih lansera omogućava da se uz protivraketna sredstava koriste i krstareće rakete ‘Tomahavk’ i perspektivna udarna sredstva koje je razvio Pentagon", istakao je ministar odbrane.
Ruski politikolozi smatraju da beloruske vlasti objektivno procenjuju situaciju na svojoj zapadnoj granici.
Migranti okruženi poljskim vojnicima na granici Poljske i Belorusije
© AP Photo / Czarek Sokolowski
„Poljska se sve više militarizuje, nabavlja američku opremu. Nedavno je objavljeno da ta zemlja želi da kupi 250 tenkova ‘Abrams’ i da ih prebaci na granicu sa Belorusijom. Naravno, ovo predstavlja pretnju za Minsk i za Saveznu državu u celini“, kaže za RT vojni stručnjak Viktor Litovnik, pukovnik u penziji. On primećuje da se slični procesi odvijaju i u baltičkim zemljama.
„Ne samo Poljska, već i druge zemlje NATO — Litvanija, Letonija, Estonija — redovno izvode vežbe na granici sa Belorusijom i Rusijom, a poljska štampa objavljuje scenarije napada na Belorusiju i Kalinjingradsku oblast, objašnjavajući kako najbolje probiti sistem protivvazdušne odbrane Kalinjingradske oblasti, Belorusije, kako proći kroz koridor Suvalki i slično“, ukazuje analitičar.
Sve ovo je, napominje Litovkin, deo kampanje pritiska na Minsk i Moskvu i, naravno, utiče na raspoloženje beloruskog rukovodstva.
„Aleksandar Lukašenko je potpuno u pravu kada kaže da Minsk mora da bude u stanju pripravnosti i da se takođe uzda u pomoć Rusije“, kaže ekspert, konstatujući da je situacija na granici napeta.
„Može biti i provokacija, pogotovo što Poljaci teraju izbeglice nazad u Belorusiju, pri čemu ih Belorusi ne šalju ni u Litvaniju ni u Poljsku, nego sami migranti žele da idu u te države, jer im je odatle lakše da dođu do Švedske, Finske, Nemačke. A svaki pucanj može biti fitilj za veoma ozbiljnu vojnu provokaciju na granici“, komentariše analitičar.
Sličnog mišljenja je i član ruske Akademije vojnih nauka Andrej Koškin.
„Svedoci smo da članice NATO jednostrano i veoma aktivno zaoštravaju situaciju na granici Savezne države“, kaže Koškin. Prema njegovom mišljenju, paralelno sa kontinuiranim preusmeravanjem SAD ka pacifičkom regionu, Vašington može da zadrži i pritisak na Rusiju i njenog saveznika Belorusiju, dajući takav zadatak Varšavi.
„U tom kontekstu, migranti mogu da posluže kao argument za jačanje vojnog prisustva, posebno duž granica Rusije. Pa su tako sada prebacili tenkove, navodno za borbu protiv nelegalnih imigranata — ovo, naravno, zvuči smešno, ali oni rešavaju i druge zadatke, gradeći infrastrukturu da bi uspostavili dodatni centar moći u Evropi“, naglašava Koškin.